Otvo­re­ni raz­go­vo­ri

Ta­ko je i pre do­la­ska u Sr­bi­ju bi­lo ja­sno šta će bi­ti te­ma raz­go­vo­ra u če­ti­ri oka sa srp­skim dr­žav­nim vr­hom. Bi­lo je ta­ko­đe ja­sno da mla­di Tek­sa­ša­nin ni­je sklon pre­te­ra­nom di­plo­mat­skom uvi­ja­nju. Da je ta­ko, sve­do­če i re­či pred­sed­ni­ka Sr­bi­je po­sle su­sre­ta s Mi­če­lom. On je raz­go­vor s ame­rič­kim go­stom oce­nio kao „otvo­ren”, a ka­ko je re­kao, za­hva­lan je Mi­če­lu i na raz­go­vo­ru o toj te­mi. Na pres-kon­fe­ren­ci­ji se obra­tio „lju­di­ma u EU, SAD, svi­ma” s po­zi­vom da mu po­ka­žu „je­dan je­di­ni pa­pir na osno­vu kog se for­mi­ra­ju oru­ža­ne sna­ge Ko­so­va, a da to ima pot­po­ru u me­đu­na­rod­nom pra­vu”. I od­mah pod­vu­kao da „ne po­sto­ji i ne mo­že da ga iz­mi­sli ni­ko, ni u SAD, ni u EU” i na­ja­vio i da će se Sr­bi­ja to­me su­prot­sta­vlja­ti.  

Vu­čić je, me­đu­tim, kon­sta­to­vao da bez Ame­ri­ka­na­ca, ipak, ne mo­že bi­ti re­šen ni ko­sov­ski pro­blem, ni mno­gi dru­gi u re­gi­o­nu. „Ako ne­ko mi­sli da je to mo­gu­će bez upli­va ame­rič­ke stra­ne ili da se ne pi­ta­ju ni­šta – to je na­iv­no i neo­d­go­vor­no.” Me­đu­tim, „mo­že nam se bar da ka­že­mo šta mi­sli­mo”.

Upr­kos svim pro­ti­vlje­nji­ma, Mi­čel je na­ja­vio još ak­tiv­ni­ju ulo­gu SAD u for­mi­ra­nju ko­sov­ske voj­ske. To, ka­že, zah­te­va mno­go po­sla pa se Va­šing­ton an­ga­žo­vao „vr­lo bli­sko s lju­di­ma u Pri­šti­ni oko to­ga”. Ka­da je reč o re­še­nju pi­ta­nja bu­du­ćeg sta­tu­sa Ko­so­va, ame­rič­ki iza­sla­nik je po­ru­čio da su oni sprem­ni da „sa­slu­ša­ju, po­mog­nu i bu­du kre­a­tiv­ni”, ali je do­dao i da su „opre­zni ka­da su u pi­ta­nju jed­no­stav­ni pred­lo­zi ko­ji mo­gu da na­pra­ve ne­ga­ti­van pre­se­dan u re­gi­o­nu ili ugro­ze re­gi­o­nal­nu sta­bil­nost”. Ko­ja su to re­še­nja ko­ja bi Ame­ri­ka po­dr­ža­la i da li već ne­što ima­ju kao pred­log ili ini­ci­ja­ti­vu, ni­smo sa­zna­li.

Na Mi­če­lo­vu po­dr­šku for­mi­ra­nju ko­sov­ske voj­ske, re­a­go­va­la je Mo­skva. Di­rek­tor De­part­ma­na za in­for­mi­sa­nje ru­skog Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Ma­ri­ja Za­ha­ro­va pre­ne­la je stav nje­ne ze­mlje da bi to bi­lo neo­d­go­vor­no i u su­prot­no­sti s po­sto­je­ćim do­go­vo­ri­ma. „To sa­mo po se­bi pred­sta­vlja kr­še­nje me­đu­na­rod­nog pra­va jer je u su­prot­no­sti s re­zo­lu­ci­jom Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN 1244, ko­ja pred­vi­đa voj­no pri­su­stvo u po­kra­ji­ni is­klju­či­vo na osno­vu man­da­ta SB, od­no­sno Eulek­sa i Kfo­ra”, re­kla je Za­ha­ro­va, oce­niv­ši da je taj ko­rak pot­pu­no neo­d­go­vo­ran s tač­ke gle­di­šta bez­bed­no­sti u re­gi­o­nu i na evrop­skom kon­ti­nen­tu u ce­li­ni.

Ne pro­đe ni­jed­na po­se­ta za­pad­nog zva­nič­ni­ka, a da ne ču­je­mo da srp­ska i al­ban­ska stra­na mo­ra­ju po­što­va­ti oba­ve­ze iz Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma. Ovih da­na je pred­sed­nik Vu­čić pod­se­tio da je Sr­bi­ja is­pu­ni­la sve svo­je oba­ve­ze iz Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, a da je al­ban­ska stra­na ima­la sa­mo „jed­nu je­di­nu oba­ve­zu” – da for­mi­ra Za­jed­ni­cu srp­skih op­šti­na i da i to ni­je is­pu­ni­la. „Pet go­di­na tra­žim i sa­da ka­žem: ’La­že­te me.’ Ne sa­mo Al­ban­ci. Nji­ma ni­sam pre­vi­še ni ve­ro­vao, već va­ma iz me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce”, re­kao je Vu­čić.

De­set da­na po­sle be­o­grad­skih iz­bo­ra ko­ji su ozna­či­li po­vra­tak Dra­ga­na Đi­la­sa na po­li­tič­ku sce­nu, no­si­lac li­ste „Be­o­grad od­lu­ču­je – lju­di po­be­đu­ju”, po­zvao je na stva­ra­nje opo­zi­ci­o­nog „Sa­ve­za za Sr­bi­ju”. U pro­gla­su od 13 ta­ča­ka, Đi­las, iz­me­đu osta­log, pred­la­že spa­ja­nje opo­zi­ci­je uz za­mr­za­va­nje stra­nač­kih in­te­re­sa, a, ka­ko se na­vo­di, po­sle pro­me­ne vla­sti, for­mi­ra­nje vla­de na­ci­o­nal­nog spa­sa, ko­ju bi či­ni­li ne­stra­nač­ki i naj­struč­ni­ji lju­di u ze­mlji. Iz vla­sti su taj po­tez oce­ni­li kao po­ku­šaj stva­ra­nja DOS-a što je, uve­re­ni su, pre­va­zi­đe­na ide­ja. Ali i kao po­ziv na ras­pi­si­va­nje van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra.

Bur­no je bi­lo i u Skup­šti­ni Sr­bi­je, gde su po­sla­ni­ci vla­da­ju­ćih stra­na­ka pod­ne­li 350 amand­ma­na na pr­vih 10 čla­no­va za­ko­na o stran­ci­ma. Amand­ma­ni su go­to­vo isto­vet­nog sa­dr­ža­ja, što je opo­zi­ci­o­na­ri­ma bio do­vo­ljan sig­nal da se, ka­ko su re­kli, ra­di o po­ku­ša­ju vla­sti da po­tro­ši vre­me za ras­pra­vu o za­ko­nu i ta­ko ih one­mo­gu­ći da i oni ne­što ka­žu. Na­pred­nja­ci su pak uz­vra­ća­li da im se ne mo­že us­kra­ti­ti pra­vo da pod­no­se amand­ma­ne. Da bi pot­kre­pi­li svo­ju te­zu o op­struk­ci­ji ra­da skup­šti­ne od stra­ne vla­sti, ne­ki iz opo­zi­ci­o­nih re­do­va su na­ja­vi­li da će gla­sa­ti za amand­ma­ne vla­sti ako ih do gla­sa­nja ne po­vu­ku.

Uoči da­na­šnjih pred­sed­nič­kih iz­bo­ra u Ru­si­ji, ko­je će po­sma­tra­ti i ne­ko­li­ko par­la­men­ta­ra­ca iz Sr­bi­je, is­po­sta­vi­lo se da Vla­di­mir Pu­tin uži­va isto po­ve­re­nje u Sr­bi­ji ko­li­ko i u svo­joj ze­mlji. Na­i­me, pre­ma is­tra­ži­va­nju „Po­li­ti­ke” i agen­ci­je „Fak­tor plus”, nje­mu u Ru­si­ji ve­ru­je 57,7 od­sto, a u Sr­bi­ji 58 pro­ce­na­ta is­pi­ta­ni­ka. Za­ni­mlji­vo je, me­đu­tim, da se na dru­gom me­stu na­šla ne­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel, ko­joj u Sr­bi­ji ve­ru­je 42,2 od­sto gra­đa­na. Iza nje je ki­ne­ski pred­sed­nik Si Đin­ping, pa on­da Do­nald Tramp, a na po­sled­njem me­stu tur­ski pred­sed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­gan.