Gardoški vidikovac sidro za umetnike

Luka umetnosti, tako su arhitekte studija „Kjubeks” zamislile Gardošku terasu. U njoj bi se usidrili umetnici, ali i ljudi željni zemunskog pogleda od kojeg zastaje dah. Zato je tim koji predvodi arhitekta Ksenija Bulatović ponudio idejno rešenje koje će oplemeniti prostor od 2.000 kvadrata bez krupnih graditeljskih intervencija. Vođeni motom da je najveći „događaj” na Gardošu Milenijumska kula i ostaci Zemunske tvrđave, tim svedocima istorije prilagodili su nove sadržaje na terasi i osmislili bolje pešačke veze starog jezgra Zemuna i Dunava.

– Taj prostor ima snažan identitet. Kula je prostorni reper i sve se vrti oko nje. Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture završio je projekat revitalizacije Zemunske tvrđave, a mi smo kozmetičkim zahvatima pokušali da sve što je na platou bilo devastirano i bez reda zategnemo i taj biser Zemuna pretvorimo u mesto susreta gde će vrveti od meštana i turista – objašnjava Ksenija Bulatović, koja je autorski pečat ostavila i na Cvetnom trgu.

Osim postojećim stepeništem koje bi proširili, Gardoš bi spojili sa rekom i centrom Zemuna sa dva panoramska lifta. Jedan bi povezivao kej, odnosno budući međunarodni pristan koji treba da se gradi u blizini Kapetanije, i tvrđavu, a drugi Gardoš sa Trgom Branka Radičevića. Pored postojećih stepenica koje vode od Grobljanske ulice do platoa, projektovana je rampa za osobe sa invaliditetom, majke sa dečjim kolicima i bicikliste.

Na terasi ostaje restoran i dobiće zeleni krov, letnja pozornica istog kapaciteta biće natkrivena, iza nje planiran je kutak sa šankom i video-bimom, a predviđeni su i javni toaleti.

– Prostor ispred restorana po potrebi bi mogao da bude višenamenski. Uklanjanjem stolova, stolica i suncobrana on bi se transformisao u letnju scenu, prostor za izložbe, likovne kolonije, fitnes zonu. Letnja pozornica dobiće krov od stakla i sa svih strana moći će da se vidi kula. Deo sa šankom namenjen je za filmske projekcije, promocije, proslave. Za posetioce koju budu želeli samo da se opuste i dožive čari zemunskog belvederea rezervisane su klupe postavljene na postojećim kaskadnim platformama – ističe Bulatovićeva i dodaje da će prostor biti ograđen dvostrukom rešetkastom ogradom visine oko metar.

Ovaj radni zadatak njenom timu u sastavu Dara Fanka, Igor Čubra, Tamara Vuković, Jelena Škerović i Petar Srok dodelili su, kaže, predsednik opštine Dejan Matić i gradski urbanista Milutin Folić. On je samo nastavak obuhvatnijeg uređenja ambijentalne celine starog jezgra Zemuna, naglašava Matić. Optimističan je i veruje da bi ovaj projekat za uzvišenje iznad Dunava mogao da se realizuje i ove godine.

– Gardošu ćemo vratiti stari sjaj. To je uostalom i naša obaveza budući da su brojni građani u okviru projekta „Da se radi i gradi po tvom” glasali za popravku stepenica koje vode do Gardoša. Akcenat će biti i na proširenju pešačke zone, obnovi fasada u Glavnoj ulici, na Avijatičarskom trgu, u planu je rekonstrukcija ulica Kej oslobođenja, Karađorđeve i Glavne do Muhara. Najveći podvig biće izgradnja međunarodnog pristana za koji je novac obezbeđen – navodi Matić.

Simbol moći, osmatračnica i vidikovac

Gradnja Milenijumske kule na Gardošu završena je 5. avgusta 1896. godine, a njeno svečano otvaranje bilo je 15 dana kasnije, kada je održano i bogosluženje u svim zemunskim crkvama.

Kroz istoriju bila je simbol moći, osmatračnica i vidikovac. U narodu je poznata i kao Kula Sibinjanin Janka – u spomen na mađarskog velikaša Janoša Hunjadija, viteza, princa namesnika i borca protiv Turaka, opevanog u mnogim srpskim narodnim pesmama.

– Ona je jedan od sedam spomenika kojim je Ugarska htela da istakne svoju hiljadugodišnju državnost. Zbog toga je dobila ime milenijumska. Dva spomenika posvećena ovoj godišnjici izgrađena su u Mađarskoj, dva u današnjoj Slovačkoj, jedan u Ukrajini, jedan u Rumuniji, i ovaj sedmi kod nas. Zemunska kula bila je najjužnija – ističe Đorđe Čubrilo, likovni umetnik fotografije koji od 2006. godine zakupljuje kulu u kojoj ima atelje. Zahvaljujući njegovom trudu i zalaganju, ona je postala kulturni svetionik i turistička atrakcija.  
Projektovale su je mađarske arhitekte, a izgrađena je od kamena i opeke. Predstavlja mešavinu arhitektonskih stilova, sa prevagom elemenata romanike. Visoka je 36 metara, a za podrum kule vezivane su mnoge misteriozne priče. Jedna od takvih legendi je i da iz njega vodi tunel kojim se, ispod Dunava, može stići do Beogradske tvrđave. (B. V.)

Obnova četiri kule

Četiri ugaone kule nekadašnje Zemunske tvrđave iz srednjeg veka biće obnovljene. Tri očuvane pretrpeće mahom estetske intervencije, dok će četvrta, potpuno urušena, biti rekonstruisana, kaže Ljiljana Konta, arhitekta Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je sa kolegom Radetom Mrlješom potpisala projekat rekonstrukcije i restauracije Zemunske tvrđave, najstarijeg dela Zemuna. Ona je spomenik kulture i pripada prostornoj kulturno-istorijskoj celini od velikog značaja.

– Urušena kula biće potpuno obnovljena do visine od jednog metra kako ne bi ugrozila vizure prema Zemunu, a tri očuvane su dvostruko više – kaže Konta.