Beograd između Putina i Zapada
Za razliku od vodećih lidera zapadnih zemalja, najviši zvaničnici Srbije, predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, čestitali su izbornu pobedu Vladimiru Putinu odmah u nedelju uveče, oboje potencirajući prijateljske odnose dve zemlje. Time su potvrdili da na poziciju zvaničnog Beograda nimalo nije uticala prava kampanja koja se u zapadnim centrima poslednjih nedelja vodila protiv ruskog predsednika, a koja će se, moguće je, nastaviti i u narednom periodu. Šta će novi šestogodišnji mandat Vladimira Putina zaista značiti za Srbiju, pre svega u kontekstu odnosa Rusije i Zapada?
Bivši diplomata Vladislav Jovanović najpre ukazuje da je pitanje kako će se na Zapadu postaviti prema Rusiji sada kada je jasno da njihova očekivanja i pokušaji da makar oslabe Putina nisu doveli do željenog rezultata. On ocenjuje da će Zapad nastaviti sa sadašnjom ofanzivnom politikom pritiska na Rusiju, ali na dozirani način, koji neće dozvoliti veće rizike, jer očigledno ne želi da uđe u neki otvoreni sukob s njom.
A kako ukazuje, jačanje Putina, a istovremeno i Rusije, na neki način otežava direktnije i grublje pritiske Zapada na Srbiju.
„Zapad će i dalje želeti da ostvari svoj cilj – punu kontrolu nad Balkanom i apsorpciju preostalih država u evroatlantske organizacije, ali će morati da razume da to nije tako lako ni jednostavno i da će na kraju i sam morati da se prikloni pragmatizmu, a ne nekoj rizičnoj politici. Za nas je važno da u tom geopolitičkom tesnacu zadržimo sadašnju politiku i vojne neutralnosti i političke korektnosti prema obema stranama i da kroz to i sami vodimo bitku za vreme, jer će i oni voditi bitku za vreme. A mi ćemo, pomalo sa strane, kao manje važan činilac u celoj toj situaciji, da nastojimo da to vreme bude korisnije za nas nego što bi moglo da bude”, dodaje Jovanović.
Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu ocenjuje da se ništa neće menjati u ruskoj politici, jer je odavno bilo predvidljivo da će Putin još šest godina biti na vlasti, pa je i politika planirana na duži rok. To važi i za odnose sa Zapadom i odnos prema Srbiji, dodaje on. „Jedino novo što možemo da očekujemo je što se političari posle svakih izbora malo relaksiraju, pa u tom smislu možemo da se nadamo da će Putin uskoro prihvatiti naš poziv da nam dođe u posetu, biće manje zauzet u narednom periodu”, kaže Trapara.
Za Dejana Miletića, predsednika Centra za proučavanje globalizacije, Putinova izborna pobeda značajna je u meri u kojoj garantuje dalje zaoštravanje odnosa na međunarodnom planu. U takvom ambijentu, smatra on, njegova pobeda, s jedne strane, zbog naših dobrih odnosa, znači njihovu dalju podršku našim nastojanjima u realizaciji nacionalnih interesa. Ali, s druge strane, postoji i opasnost da budemo prepoznati kao „mala Rusija” na Balkanu, odnosno kao najjači saveznik Rusije u ovom delu Evrope i na taj način da budemo predmet posebnog, oštrijeg tretmana zapadnih zemalja, odnosno Evrope i pre svega SAD.
Na opasku da nas i sada, bar delimično, prepoznaju kao „malu Rusiju”, Miletić kaže da su ipak naša neutralnost i naša politika težnje za boljom saradnjom sa SAD i jasna strateška orijentacija ka EU – naša zaštita. „Imamo poziciju koja je solidna i koja predstavlja šansu da i s jednima i s drugima u ovoj kompleksnoj međunarodnoj politici probamo da ostvarimo neke benefite. Ali, to je u svakom slučaju složena i neizvesna igra, koja će trajati. I vrlo je važno da ne uđemo do kraja u igru Rusije, jer to, čini mi se, srednjoročno posmatrano ne bi bilo zgodno za Srbiju”, dodaje on.
Izraz koji je toliko puta rabljen prethodnih godina – o sedenju na dve stolice – i sada se nameće. Hoćemo li moći tako i dalje? Miletić smatra da će to biti sve teže i da će i jedni i drugi tražiti od Beograda sve veći angažman i sve rizičnije poteze. Rusija – pre svega u pogledu onemogućavanja širenja NATO-a na ovaj region – nema nekog bližeg na koga bi ovde mogla da računa, pa zato neće gledati da odnose s nama zaoštri toliko da bi nas skroz gurnula u ruke Zapada.
Vladislav Jovanović, opet, kaže da nije reč o „dve stolice”, nego je to „korišćenje šireg prostora koji nam stvaraju antagonistički interesi dve strane”. Ali zato što su antagonistički, dodaje on, gotovo da se isključuje mogućnost i opasnost da jedna strana pribegne nekom radikalnom potezu prema nama. „To ima i potencijalnih opasnosti, ali i gotovo većih mogućnosti nego što je bilo ranije. Ali to traži vanrednu, delikatnu, pametnu, neantagonizujuću, a istovremeno i nekapitulacionu politiku, bilo prema jednom, bilo prema drugom”, zaključuje bivši šef jugoslovenske diplomatije.
Putin će sigurno ubrzati vojnu, vojno-tehničku i humanitarnu saradnju naše dve zemlje
Činjenica je da su se između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina uspostavili dobri odnosi, a to je pretpostavka za dalji razvoj međusobnih odnosa dve zemlje, rekao je juče ruski ambasador Aleksandar Čepurin. „Već u nedelju uveče dobili smo vrlo tople čestitke od strane predsednika Vučića za predsednika Putina povodom pobede na izborima. To je jedna od prvih čestitki koje je uopšte dobio predsednik Putin od rukovodilaca stranih država”, rekao je Čepurin za Tanjug. On je dodao da je čestitka Vučića zapravo čestitka od čitavog srpskog naroda.
Čepurin je istakao kao veoma važno to što je Srbija pružila odgovarajuću podršku kako bi glasanje među Rusima u Srbiji proteklo što mirnije i normalnije. „Sada imamo ogromne mogućnosti, neiskorišćene mogućnosti koje možemo da iskoristimo u našoj komunikaciji. Vladimir Putin je stari i vremenom dokazani prijatelj srpskog naroda i on će svakako nastaviti kurs za jačanje rusko-srpskih veza. Ja mislim da kod nas postoje vrlo bliski politički kontakti i oni će se nastaviti na najvišem nivou”, rekao je Čepurin.
Ogromne su mogućnosti, kako kaže, za saradnju u ekonomskom razvoju, a mogućnosti razvoja humanitarne i kulturne saradnje su beskonačne. Uskoro će biti predstavljen dokument u deset tačaka, koji predstavlja zadatke za dalji razvoj Ruske Federacije u narednih šest godina. „Umnogome, problemi koji su nabrojani u ovom dokumentu slični su, ako se čak i ne poklapaju, sa onima koje ima Srbija. Na primer, demografski rast. To je problem koji se sada aktivno razmatra u Srbiji, a Putin je time počeo da se bavi još pre deset godina u Rusiji”, ističe ambasador.
Ambasador je istakao i da će „Vladimir Putin sigurno ubrzati realizaciju ovoga o čemu smo razgovarali i to je jako bitan preduslov za dalje jačanje naših međusobnih odnosa”, misleći na vojnu, vojno-tehničku, kao i „tradicionalnu” humanitarnu saradnju. Kako je ocenio, Kosovo je veoma bitna tema na kojoj će se saradnja nastaviti i u vezi sa kojom Rusija i Srbija imaju solidarne stavove.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
