Београд између Путина и Запада

Владимир Трапара из Института за међународну политику и привреду оцењује да се ништа неће мењати у руској политици, јер је одавно било предвидљиво да ће Путин још шест година бити на власти, па је и политика планирана на дужи рок. То важи и за односе са Западом и однос према Србији, додаје он. „Једино ново што можемо да очекујемо је што се политичари после сваких избора мало релаксирају, па у том смислу можемо да се надамо да ће Путин ускоро прихватити наш позив да нам дође у посету, биће мање заузет у наредном периоду”, каже Трапара.

За Дејана Милетића, председника Центра за проучавање глобализације, Путинова изборна победа значајна је у мери у којој гарантује даље заоштравање односа на међународном плану. У таквом амбијенту, сматра он, његова победа, с једне стране, због наших добрих односа, значи њихову даљу подршку нашим настојањима у реализацији националних интереса. Али, с друге стране, постоји и опасност да будемо препознати као „мала Русија” на Балкану, односно као најјачи савезник Русије у овом делу Европе и на тај начин да будемо предмет посебног, оштријег третмана западних земаља, односно Европе и пре свега САД.

На опаску да нас и сада, бар делимично, препознају као „малу Русију”, Милетић каже да су ипак наша неутралност и наша политика тежње за бољом сарадњом са САД и јасна стратешка оријентација ка ЕУ – наша заштита. „Имамо позицију која је солидна и која представља шансу да и с једнима и с другима у овој комплексној међународној политици пробамо да остваримо неке бенефите. Али, то је у сваком случају сложена и неизвесна игра, која ће трајати. И врло је важно да не уђемо до краја у игру Русије, јер то, чини ми се, средњорочно посматрано не би било згодно за Србију”, додаје он.

Израз који је толико пута рабљен претходних година – о седењу на две столице – и сада се намеће. Хоћемо ли моћи тако и даље? Милетић сматра да ће то бити све теже и да ће и једни и други тражити од Београда све већи ангажман и све ризичније потезе. Русија – пре свега у погледу онемогућавања ширења НАТО-а на овај регион – нема неког ближег на кога би овде могла да рачуна, па зато неће гледати да односе с нама заоштри толико да би нас скроз гурнула у руке Запада.

Владислав Јовановић, опет, каже да није реч о „две столице”, него је то „коришћење ширег простора који нам стварају антагонистички интереси две стране”. Али зато што су антагонистички, додаје он, готово да се искључује могућност и опасност да једна страна прибегне неком радикалном потезу према нама. „То има и потенцијалних опасности, али и готово већих могућности него што је било раније. Али то тражи ванредну, деликатну, паметну, неантагонизујућу, а истовремено и некапитулациону политику, било према једном, било према другом”, закључује бивши шеф југословенске дипломатије.

Путин ће сигурно убрзати војну, војно-техничку и хуманитарну сарадњу наше две земље

Чињеница је да су се између председника Србије Александра Вучића и председника Руске Федерације Владимира Путина успоставили добри односи, а то је претпоставка за даљи развој међусобних односа две земље, рекао је јуче руски амбасадор Александар Чепурин. „Већ у недељу увече добили смо врло топле честитке од стране председника Вучића за председника Путина поводом победе на изборима. То је једна од првих честитки које је уопште добио председник Путин од руководилаца страних држава”, рекао је Чепурин за Танјуг. Он је додао да је честитка Вучића заправо честитка од читавог српског народа.

Чепурин је истакао као веома важно то што је Србија пружила одговарајућу подршку како би гласање међу Русима у Србији протекло што мирније и нормалније. „Сада имамо огромне могућности, неискоришћене могућности које можемо да искористимо у нашој комуникацији. Владимир Путин је стари и временом доказани пријатељ српског народа и он ће свакако наставити курс за јачање руско-српских веза. Ја мислим да код нас постоје врло блиски политички контакти и они ће се наставити на највишем нивоу”, рекао је Чепурин.

Огромне су могућности, како каже, за сарадњу у економском развоју, а могућности развоја хуманитарне и културне сарадње су бесконачне. Ускоро ће бити представљен документ у десет тачака, који представља задатке за даљи развој Руске Федерације у наредних шест година. „Умногоме, проблеми који су набројани у овом документу слични су, ако се чак и не поклапају, са онима које има Србија. На пример, демографски раст. То је проблем који се сада активно разматра у Србији, а Путин је тиме почео да се бави још пре десет година у Русији”, истиче амбасадор.

Амбасадор је истакао и да ће „Владимир Путин сигурно убрзати реализацију овога о чему смо разговарали и то је јако битан предуслов за даље јачање наших међусобних односа”, мислећи на војну, војно-техничку, као и „традиционалну” хуманитарну сарадњу. Како је оценио, Косово је веома битна тема на којој ће се сарадња наставити и у вези са којом Русија и Србија имају солидарне ставове.