Zapadne kritike doprinele Putinovoj pobedi

Tim čiji je zadatak bio da osigura Putinovu pobedu svoj posao obavio vrhunski. Dok se predsednik bavio državnim poslovima, naoko van izborne kampanje, mašinerija je činila svoje. Bez prevelike pompe i medijske izloženosti, ali na terenu, među običnim građanima, u fabrikama, na imanjima… A kako se ispostavilo, glasačima je bilo dovoljno samo ovlaš uporediti vreme raspada Sovjetskog Saveza i predsednikovanja prvog ruskog šefa države Borisa Jeljcina sa sadašnjom situacijom.

Sve to na neki način je pomoglo i drugoplasiranom Pavelu Grudinjinu, kandidatu Komunističke partije Ruske Federacije, da osvoji sasvim dovoljno glasova kako bi opravdao učešće na izborima. Na fonu sve učestalijih poziva na povratak zemlje tradiciji i moći nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, akcije KPRF-a kao da dobijaju na ceni.

Čak ni lider Liberalno-demokratske partije, neuništivi Vladimir Žirinovski kao trećeplasirani nema razloga da žali. Ovo mu je bila čak sedma predsednička trka koju je istrčao do kraja. Ostali kandidati zadržali su se u okvirima očekivanog, sa malim isticanjem Ksenije Sobčak, jedine žene među njima.

Proteklo predsedničko nadigravanje bilo je prilika i da se ponovo pokrenu priče o sudbini nekadašnjeg opozicionog lidera Borisa Nemcova, ubijenog u Moskvi 27. februara 2015, kao i o perspektivi Alekseja Navaljnog, kojem nadležni izborni organi nisu dozvolili predsedničku kandidaturu. Nema sumnje da će imena te dvojice, svakog na svoj način, biti naširoko korišćena u premeravanju Putinove pobede, ali to ni za jotu neće izmeniti situaciju u Rusiji. Kao što je ne bi izmenile ni sve kritike koje su na račun izbornog procesa stizale iz pojedinih velikih zapadnih zemalja.

Masovnim izlaskom Rusa na birališta te priče su izgubile svaki smisao. Jednako kao i uporna lamentiranje nad sudbinom žitelja evroazijskog džina. Pokušaji recikliranja „hladnog rata” i otvorene vojne pretnje NATO-a pali su u vodu. Štaviše, zapadni analitičari slažu se u jednom: ishitrena afera sa trovanjem bivšeg ruskog dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije u Solsberiju, u Engleskoj, kao i potonja diplomatska britansko-ruska nadgornjavanja, samo su doprineli Putinovoj pobedi.

Doprinela joj je i činjenica da su se u Kini, koja trenutno važi za najagilnijeg ruskog poslovnog partnera, pre nekoliko dana izjasnili za ostanak tamošnjeg predsednika Si Đinpinga na dosadašnjoj funkciji, uz mogućnost da je obavlja do kraja života. To znači da će svet u neposrednoj budućnosti morati da se suočava sa dvojicom izrazito jakih lidera – jednim koji predvodi najveću zemlju na planeti i drugim koji rukovodi najmnogoljudnijom. I to u trenutku kada na Zapadu šefovi država i premijeri opstaju samo zahvaljujući različitim koalicijama, neretko i neprirodnim.

Putin preostaje da ispuni obećanja koja je dao u dva nedavna televizijska obraćanja javnosti. Najavio je poboljšanje socijalne klime u Rusiji, veće plate, razvoj privatnog biznisa, otvaranje novih radnih mesta, škola, univerziteta, veću bezbednost i, uopšte, udaranje novih temelja za budućnost. Odluka više od 50 miliona Rusa da svojim glasovima podrže najavljeno kazuje da je to ono što i sami žele.

Za razliku od njih, zapadni kritičari uporno nastoje da svet ubede kako Putinova politika zemlju vodi u prošlost umesto u budućnost. Ali, sa druge strane, najmoćnije države, uključujući i SAD, nastoje sa takvom Rusijom da ostvare što bolje kontakte, posebno na poslovnom planu. Dakle, neko tu greši.