Iz ravnice do vrha
Subotica – Na izbornoj skupštini 3. marta u Kragujevcu, Subotičanin Iso Planić, izabran je za predsednika Planinarskog saveza Srbije, a pre toga je bio na funkciji sportskog direktora. Izborom Planića, planinari Srbije prvi put su na čelo svog saveza doveli nekoga ko nije iz Beograda, a pri tome je još iz ravnice, s prostora gde, kako se u vicu kaže, svi imaju ugrađenu libelu i nenaviknuti su na uzbrdicu. Iso Planić je i naš najuspešniji sportski alpinista, osvojio je pet vrhova preko 8.000 metara, ali i, što je u i ovom slučaju važno, ovaj profesor geografije i sada direktor Politehničke škole prepešačio je čitavu Srbiju i popeo se na njene vrhove. O više od 3.000 vrhova Srbije napisao je i knjigu. „Valjda svi čeznemo za onim što nemamo, pa je i iz toga nastala želja za osvajanjem vrhova”, kaže Planić.
Planinarski savez Srbije okuplja 167 članica s ukupno 15.500 planinara, i njen novi predsednik u razgovoru za „Politiku” navodi: prvi Alpinistički klub osnovan je 1857. godine u Londonu, nakon manje od 50 godina, 1901. u Beogradu se osniva prvo planinarsko društvo, kao osmo sportsko društvo u Srbiji.
„Planinari Srbije su sve uspešniji, prošla godina nam je bila dobra jer se Dragan Čeliković popeo na vrh Lao Ce u Nepalu od preko 8.000 metara, i tako naši alpinisti od ukupno 14 imaju 10 osvojenih vrhova od preko 8.000 metara. Naša ekipa osvojila je prvo mesto na Balkanskom prvenstvu u planinskoj orijentaciji, a kada mogu Slovenci nas da pobede u košarci, mi smo njihovu kao i hrvatsku ekipu pobedili u ligi penjanja u ledu”, nabraja Planić. Slanje ekipa na najviše svetske vrhove i podrška vrhunskom alpinizmu je disciplina koja jednu malu zemlju kao što je Srbija stavlja rame uz rame s najbogatijim zemljama i, kaže Planić, još uvek košta manje od slanja bilo koje ekipe na neko svetsko takmičenje. Planinarski savez održava i četiri lige u različitim disciplinama, i takmičenja se održavaju i zimi i leti.
Planinarstvo se definiše kao sport, ali ono ima i druge dimenzije. „To je jedino nadmetanje koje potencira saradnju među planinarima, a ne kompetenciju” kaže Planić.
Otuda je planinarenje, ma koliko čudno zvučalo, jednako fizička i duhovna disciplina.
„Planinarenje je nastalo u trenutku snažne industrijalizacije jer je već onda primećena potreba da se povrati narušena veza između čoveka i prirode. Oni nije nastalo kao takmičarski sport, i planinarstvo ima i dimenziju pokreta, motivisanja ljudi da izađu u prirodu, da se međusobno druže da urade nešto za svoje mentalno zdravlje. To je disciplina koja je primerena gotovo svakom životnom dobu. Postoji još jedna strana planinarenja, a to je i njegova snažna ekološka dimenzija jer planinari se odgovorno odnose prema prirodi. Nažalost, oni su i ti koji najbolje poznaju divlje deponije u našoj zemlji, oni su ti koji prvi uočavaju nelegalnu seču šuma, i sve ekološke probleme koje imamo”, kaže Planić. Tu navodi i da su planinari, kao i društvo „Kamena Gora” iz Prijepolja, staraoci nad prirodnim dobrima.
Planinari Srbije su i preteča svih turista, jer upravo su oni ti koji su prvi prokrčili, utvrdili staze, izgradili planinarske domove. Srbija trenutno ima 155 planinarskih staza koje zadovoljavaju kriterijume da budu upisane u registar, i 66 planinarskih domova, kaže Planić.
„Naš cilj je da podmladimo organizaciju i da što više radimo s mlađim naraštajima, potom da omasovimo planinarski savez. U Nemačkoj planinari imaju 1,2 miliona članova, u okruženju, Slovenija ima 50.000, Hrvatska preko 20.000 planinara, dakle pred nama je da organizujemo akcije kroz koje bi omasovile članstvo, kako bi imali zdravo, aktivno stanovništvo. Kretanje je čovekova potreba, a ko kroči na planinsku stazu učiniće nešto za sebe, ali i za prirodu, jer ko upozna Srbiju koliko je lepa neće ostavljati otpad za sobom”, kaže Planić.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
