Из равнице до врха
Суботица – На изборној скупштини 3. марта у Крагујевцу, Суботичанин Исо Планић, изабран је за председника Планинарског савеза Србије, а пре тога је био на функцији спортског директора. Избором Планића, планинари Србије први пут су на чело свог савеза довели некога ко није из Београда, а при томе је још из равнице, с простора где, како се у вицу каже, сви имају уграђену либелу и ненавикнути су на узбрдицу. Исо Планић је и наш најуспешнији спортски алпиниста, освојио је пет врхова преко 8.000 метара, али и, што је у и овом случају важно, овај професор географије и сада директор Политехничке школе препешачио је читаву Србију и попео се на њене врхове. О више од 3.000 врхова Србије написао је и књигу. „Ваљда сви чезнемо за оним што немамо, па је и из тога настала жеља за освајањем врхова”, каже Планић.
Планинарски савез Србије окупља 167 чланица с укупно 15.500 планинара, и њен нови председник у разговору за „Политику” наводи: први Алпинистички клуб основан је 1857. године у Лондону, након мање од 50 година, 1901. у Београду се оснива прво планинарско друштво, као осмо спортско друштво у Србији.
„Планинари Србије су све успешнији, прошла година нам је била добра јер се Драган Челиковић попео на врх Лао Це у Непалу од преко 8.000 метара, и тако наши алпинисти од укупно 14 имају 10 освојених врхова од преко 8.000 метара. Наша екипа освојила је прво место на Балканском првенству у планинској оријентацији, а када могу Словенци нас да победе у кошарци, ми смо њихову као и хрватску екипу победили у лиги пењања у леду”, набраја Планић. Слање екипа на највише светске врхове и подршка врхунском алпинизму је дисциплина која једну малу земљу као што је Србија ставља раме уз раме с најбогатијим земљама и, каже Планић, још увек кошта мање од слања било које екипе на неко светско такмичење. Планинарски савез одржава и четири лиге у различитим дисциплинама, и такмичења се одржавају и зими и лети.
Планинарство се дефинише као спорт, али оно има и друге димензије. „То је једино надметање које потенцира сарадњу међу планинарима, а не компетенцију” каже Планић.
Отуда је планинарење, ма колико чудно звучало, једнако физичка и духовна дисциплина.
„Планинарење је настало у тренутку снажне индустријализације јер је већ онда примећена потреба да се поврати нарушена веза између човека и природе. Они није настало као такмичарски спорт, и планинарство има и димензију покрета, мотивисања људи да изађу у природу, да се међусобно друже да ураде нешто за своје ментално здравље. То је дисциплина која је примерена готово сваком животном добу. Постоји још једна страна планинарења, а то је и његова снажна еколошка димензија јер планинари се одговорно односе према природи. Нажалост, они су и ти који најбоље познају дивље депоније у нашој земљи, они су ти који први уочавају нелегалну сечу шума, и све еколошке проблеме које имамо”, каже Планић. Ту наводи и да су планинари, као и друштво „Камена Гора” из Пријепоља, стараоци над природним добрима.
Планинари Србије су и претеча свих туриста, јер управо су они ти који су први прокрчили, утврдили стазе, изградили планинарске домове. Србија тренутно има 155 планинарских стаза које задовољавају критеријуме да буду уписане у регистар, и 66 планинарских домова, каже Планић.
„Наш циљ је да подмладимо организацију и да што више радимо с млађим нараштајима, потом да омасовимо планинарски савез. У Немачкој планинари имају 1,2 милиона чланова, у окружењу, Словенија има 50.000, Хрватска преко 20.000 планинара, дакле пред нама је да организујемо акције кроз које би омасовиле чланство, како би имали здраво, активно становништво. Кретање је човекова потреба, а ко крочи на планинску стазу учиниће нешто за себе, али и за природу, јер ко упозна Србију колико је лепа неће остављати отпад за собом”, каже Планић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
