Jedna opera, pivo i knedličke
Lutali smo po kafanama Praga, uz pivo i knedličke (češke knedle) i čitali sramne napise u žutoj štampi – priseća se u dokumentarnom filmu „Plašim se da se sve razume” hodajuća legenda Mladomir Puriša Đorđević, govoreći o svom češkom prijatelju – pozorišnom i filmskom reditelju Jiržiju Menclu. Puriša (1924) i Mencl (1938), dve srodne duše po humoru, kreativnosti, umetnosti, intelektu i ljubavi prema ženama. Iskreni prijatelji više od pola veka.
Ti napisi u češkoj žutoj štampi ticali su se Menclove četrdeset godina mlađe supruge Olge, njene trudnoće i sumnji u Menclovo očinstvo, ali Purišinog stradanija na praškoj ulici kada ga je udario tramvaj, jer je navodno okretao glavu za prelepom devojkom na biciklu. Puni energije, i životne i stvaralačke, oduvek su bili, jesu, i biće, i Puriša i Mencl. Takvim ih je bog stvorio. Da gledaju na svet i život, ali i na sebe sa pozitivne strane. I upravo tom svakolikom pozitivnošću zrači taj dokumentarac čiji je naslov preuzet iz jedne Menclove izjave, film koji se posle premijere na beogradskom Festu 2012. godine našao ponovo pred publikom i to na 65. Martovskom festivalu. U novoj, osveženoj, premontiranoj i zato zgusnutoj, skraćenoj, verziji (32 minuta, proizvodnja: Centar film).
Drugim rečima, pred gledaocima je novi Purišin film (a ima ih do sada više od šezdeset). Filmski esej o prijatelju umetniku. Film u kojem je Menclovo svojevremeno postavljanje Prokofjevljeve opere „Zaljubljen u tri narandže” na scenu beogradskog Narodnog pozorišta bio samo zgodan povod da se na licu mesta progovori o kreativnom procesu, stvaralačkom činu, prijateljstvu i o tri ljubavne priče. One Menclove, pa Purišine, i ljubavne priče Sergeja Prokofjeva sakrivene u njegovoj muzici.
Puriša je snimao Mencla na delu, preneo atmosferu pozorišnih dasaka, zabeležio izvanrednog dirigenta Davida Porselajna, naše pevače s kojima je Mencl bio prezadovoljan. Deo filma je posvetio i Menclovoj zavidnoj paralelnoj karijeri – onoj glumačkoj, jer je slavni češki reditelj osim u svojim i tuđim filmovima igrao i u pozorištu. U jednoj predstavi čak punih 16 godina („ponosan sam na to što sam radio nešto što ne znam i za šta nisam školovan”, priznaje Mencl Puriši). Deo filma se dotiče češkog pisca Bohumila Hrabala, po čijoj je prozi Jirži Mencl snimio i najveći broj svojih filmova. Tu je i ta Purišina fotografija snimljena na licu mesta na kojoj je Hrabal daleko od gostiju sedi sa nekoliko čaša piva u praškoj kafani „Zlatni tigar” i piše svoje tekstove...
U Purketovom stilu, u filmu je mnogo toga bliskog eksperimentu. Recimo, i sama igra sa montažom raznorodnih filmskih elemenata. Purke promišlja slikom, muzikom, samom filmskom dinamikom. Tvrdi da reditelj nikada nije siguran u montažu svog filma, podseća da je Ajzenštajn tokom probne projekcije „Oklopnjače Potemkin” izmenio nekoliko kadrova u poslednjoj rolni filma, a da Godar nikada nije ni počinjao montažu dok prethodno danima nije pregledao sav snimljeni materijal.
I kao što se prošle godine, tada u svojoj 93. godini, u stilu Slavka Vorkapića poigravao montažom filma „Skerco” tvoreći novi film nazvan „Bunker 93”, tako se i sada Puriša Đorđević igrao. I stvorio novi film zvani „Plašim se da se sve razume”. Razumeli ste? Purke je sada u svojoj 94. i nenadmašan je. Na energiji i poletu, na britkom umu i intelektu možemo samo da mu se divimo. Zavist ne dolazi u obzir.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
