Postoji još toliko divnih stvari koje život nudi

Kad već tako lepo savetujete svoje pacijente, da li biste i mene posavetovali kako da ostavim dečka? Ovo je samo jedna u nizu poruka koje glumica Borka Tomović dobija svakodnevno od vernih gledalaca koji su se saživeli s njenom ulogom psihijatra Vanje Bakić u seriji „Istine i laži” na TV Prva. Komentari na društvenim mrežama i pregledi na jutjub kanalu samo svedoče o tome da je ova serija, rađena po argentinskoj licenci, za kratko vreme stekla veliki broj ljubitelja i da je, kako tvrdi naša sagovornica, posle dužeg vremena okupila celu porodicu kraj malog ekrana.

– Ne znam da li je iko iz autorske ekipe očekivao ovakav uspeh. Zbog toga je planirano u avgustu snimanje druge sezone – otkriva nam Borka Tomović, koja je iskoristila jedini slobodan dan u nedelji da porazgovara s nama. Ova serija se, prema njenom mišljenju, razlikuje i po tome što ima mnogo glavnih likova koji su podjednako zastupljeni u svakoj epizodi. Upravo zbog toga je ritam snimanja dinamičan i naporan za celu ekipu.

– Mislim da su ljudi bili željni serije u kojoj će svi zajedno uživati. Takođe, dobro su se uklopili i glumci s karakterima koje igraju. Ima mnogo i novih lica koja se ne viđaju često u domaćem serijskom programu. Sve to je uticalo da serija postane ovoliko popularna – smatra naša sagovornica.

Autori se uglavnom drže originalnog scenarija, ali ima i mnogo prilagođavanja našem mentalitetu, karakterima, vremenu u kojem živimo... Na seriji radi tim od pet scenarista i svi su posvećeni seriji. Mnogi misle, objašnjava, da je pisanje lako i da se to radi od danas do sutra. Međutim, da to nije tako naša sagovornica dobro zna jer ima uvid na koji način to radi njen zet Vuk Ršumović, sin pesnika Ljubivoja Ršumovića, jedan od scenarista serije.

– Da bi tekst bio kvalitetan i temeljno urađen, za to je potrebno mnogo vremena. Nekada se dobar filmski scenario pisao i po nekoliko godina. To je proces u kojem i finansijski treba podržati scenaristu da bi on zaista mogao uspešno da piše – ističe Tomovićeva, koja veliku zaslugu za uspeh serije pripisuje i rediteljima Mihailu Vukobratoviću i Milanu Konjeviću, koji su uspeli da održe kvalitet i nakon tolikog broja epizoda, što je veoma važno u hiperprodukciji. Veoma je zadovoljna i saradnjom sa Sandrom Silađev (Olga Popovski), za koju kaže da je fantastična glumica i komičarka i da beskrajno uživa u njihovim scenama koje su iščašene i neobične. Otkriva nam da Sandra sama piše tekstove za njihove scene, da se lepo dopunjuju, da se dogovaraju oko teksta, sarađuju, ako je potrebno, i na licu mesta koriguju tekst...

Lepota ove serije je i što se svi likovi prepliću i dolaze u kontakt, što daje na dinamici, a glumci tako ne ulaze u monotoniju.

Pored ove serije, Borka već godinama radi dečju emisiju „Plava ptica” na RTS-u i uskoro će proslaviti dvestotu epizodu, na šta je veoma ponosna. Ljudi su napokon, tvrdi, postali svesni značaja ovakvog programa za decu i emisija je posle dužeg vremena dobila svoje zasluženo mesto u programskoj šemi. Zadovoljna je i visokom gledanošću, što samo ukazuje na neophodnost programa za najmlađe.

Pored angažmana na televiziji, Borka Tomović vredno radi i u teatru. S vodviljem Darijana Foa „Pošteni provalnik”, u režiji Milana Karadžića, mnogo putuje. Uskoro je očekuje gostovanje u Zagrebu. Trenutno se pozorištu ne posvećuje kao nekada. Ali, to je samo faza u karijeri, kaže. Dok je mnogo radila na sceni, svi su je pitali zašto je nema na televiziji ili na filmu. Sada je obrnuto.

I dalje stiže da se s kolegama Viktorom Savićem, Ankom Gaćešom, Nadom Macanković i Ivanom Nikolić bavi pedagoškim radom u školici glume „Pozorišno razigravanje” u „Parobrodu”. Iako teško pronalazi slobodne termine, raduje se svakom suretu s polaznicima. Veoma je ponosna na decu koja već petu godinu pohađaju radionicu i koja rastu pored nje.

– Prelepo je gledati kako se razvijaju u divne mlade ljude – ističe. Gluma je tu najmanje važna. Dramske tehnike im pomažu da se razviju kao ličnosti, podstiču ih na razmišljanje, maštovitost, timski rad, osećaj pripadnosti...

– Ukalupljivanje i pravljenje predstava po želji njihovih roditelja, to je nešto što me ne privlači kao pedagoga. S njima radimo na mnogim drugim stvarima. Idemo zajedno u pozorišta, gledamo predstave, pričamo o tome... Želimo da se na sceni oslobode, da osveste svoje telo, da budu svesni i drugih jer narcisizam je bolest savremenog društva i u njihovom uzrastu može da bude opasna. Moraju da postanu svesni da su deo neke zajednice... Pozorište im daje tu mogućnost jer u njemu nisi važan kao pojedinac, već je tu važan timski rad, čitav ansambl koji čini predstavu – objašnjava ova glumica, koja se trudi da gaji mladu publiku kroz pozorišne predstave.

– Mi koji radimo u dečjem teatru imamo tu obavezu da deci pokažemo koliko je moćna magija teatra i koliko je divan taj kreativni proces stvaranja predstave i proces napretka. Moramo ih naučiti pravoj komunikaciji koja je sasvim drugačija od one koja se postiže tipkanjem po tastaturi i selfijima. Dominantna je kultura u kojoj su svi okrenuti sebi... To jeste odlika nove generacija, ali treba im ukazati da postoji još toliko divnih stvari koje im život nudi – osvešćeno priča Tomovićeva, koja najviše slobodnog vremena provodi s prijateljima i porodicom, što je potpuno regeneriše. Uživa u trenucima s majkom Gordanom, inače nekadašnjom lektorkom „Politike”, sestrićima, sestrom Anom i zetom Vukom. U ovom periodu života, kada mnogo radi, ne stiže da se bavi nekim drugim stvarima, ali na to gleda kao na privremeno stanje. Svoj trenutni život u kojem je posvećena samo snimanju serije u šali naziva Dan mrmota. Prava je tetka, pomaže sestri i mami oko čuvanja mališana, voli s njima da se igra, šeta...

– Prava bi šteta bila ne biti tu dok odrastaju. Toliko mi daju energiju da nakon teškog dana s njima osećam olakšanje, radost, odmor. Nisam sigurna da sam baš tako blaga tetka, umem da budem i stroga... i nisam baš ona kod koje sve može... To im baka udovoljava, a kod mene moraju da se poštuju neka pravila – u šali priča.

Sestra Ana, otkriva nam, režira dečju predstavu u Pozorištu „Duško Radoviću”. I njen suprug Vuk Ršumović je veoma vredan, radi nekoliko projekata. A odnedavno predaje i na Fakultetu za medije i komunikaciju.

Priznaje nam da je ljudi sada više prepoznaju na ulici, ali njoj to nimalo ne smeta jer su to uglavnom prijatne situacije. Pre neki dan su joj dve devojke mahnule. Obično se i deca iskreno oduševe kada je prepoznaju. U banci, taksiju, prodavnici, obavezno komentarišu kako izgleda na ekranu, a kako na javi... Sve je to deo glumačkog posla i toga je svesna, i zato uvek odmahne i ljubazno klimne glavom svim dobronamernim prolaznicima.