Malograđanština kao teror

Rediteljka Ana Grigorović još od 2009. godine pokušavala je da realizuje saradnju sa ansamblom Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Tokom razgovora sa Željkom Hubačem, v. d. direktora ansambla Drame, dogovorili su se da njihov scenski susret bude „Dom Bernarde Albe” jer je reč o ženskom komadu koji nije dugo rađen. Kad je reč o ličnim razmišljanjima Ane Grigorović, ona je, kako kaže za „Politiku”, tražila šta je u tom komadu intrigantno za nas danas.

– To mi je bio, čini mi se, najveći zadatak jer je osnovna okolnost drame specifična: pet devojaka provodi osam godina u žalosti za ocem, pune čežnje i strasti koju nemaju gde da ispolje. Kontekst predstave preko koga pokušavamo da se približimo savremenoj publici upravo se nalazi u postavci lika Bernarde i njenog motiva za ideju da devojke zarobi u kući, što je negde povuklo čitav žanrovski pravac u komični apsurd. Ta linija radnje u kojoj se Bernarda odlučila na takav potez, upravo iz straha šta će ljudi da misle o njoj u tom selu, vodi nas u malograđanštinu – kaže Ana Grigorović i objašnjava zašto je drama aktuelna danas:

– Upravo zbog toga što živimo u malograđanskom društvu. Čini se da nikada nije bilo više straha od toga ko i šta kaže o nama. Ta vrsta terora zapravo stvara nešto drugo, vrstu nasilja koje se odražava na raspad porodice, raspad svih nas kao individua. Mislim da je važno raditi komade koji se bave ženskim pitanjima, jer se i dalje oseća razlika u polovima, u poslovnom, ali i emotivnom, porodičnom smislu. Od žena se i dalje dosta traži.

Ana Grigorović čiji pozorišni izraz počiva na minimalizmu, stilizaciji, ohlađenosti sa jedne strane, a punoći što se tiče glumačkog procesa i uopšte glumaca sa druge strane, potiče iz umetničke porodice. Rediteljsku diplomu stekla je 2012. godine na FDU, a beogradska publika je i te kako pamti po predstavi „Pedeset udaraca” , odnosno operskoj predstavi „Đani Skiki”. U međuvremenu rodila je bliznakinje Mitru i Zaru.

– Jako je delikatno mladom reditelju da se izbori za svoje mesto. Suočava se prvo sa potpunim ignorisanjem od strane svih institucionalnih pozorišta. Moramo da budemo jako taktični i uporno da nudimo komade, makar nas odbijali i 50 puta. Nema veze, razmišljate, jer 51. put ćete valjda uspeti. Nezahvalna situacija – konstatuje rediteljka.

Prvu i, do sada, jedinu postavku komada „Dom Bernarde Albe” u Narodnom pozorištu uradila je Vida Ognjenović, premijera je bila 1978. godine na Sceni u Zemunu. U podeli su bile Ksenija Jovanović (Bernarda Alba), Tomanija Đuričko, Dobrila Ćirković, Ljiljana Gazdić, Anđelka Ristić, Nada Blam, Ognjanka Ognjanović, Slavka Jerinić…