Vernici i SPC danas obeležavaju Veliki petak

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos. Bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa, koji se slavi od ponoći, kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

U pravoslavnim crkvama na Veliki petak se ne služe liturgije, već carski časovi, sa čitanjem delova Jevanđelja o događajima u dane Stradanja. Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajniji u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja, koje SPC i pravoslavni vernici ove godine obeležavaju u nedelju, 8. aprila.

Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin umro je na krstu u „šesti čas dana” i zavese jerusalimskog hrama precepile su se napola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.

Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

– Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas – zapisano je u Jevanđelju po Jovanu, u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.

Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji i Crnoj Gori je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se jaja farbaju u crvenu boju, koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.