Psi vodiči za život na slobodi
„Pas uz čoveka stoji u blagostanju i nemaštini, zdravlju i bolesti... Siromašnog gospodara čuvaće kao da je princ. Kad ga svi napuste, on će biti uz njega. Jedini apsolutno nesebični prijatelj u ovom sebičnom svetu čoveku može biti njegov pas.”
Ovo je deo završne reči advokata Džordža Grejama Vesta (1830–1904), izgovorene 1870. na suđenju u gradu Vorensburgu, država Misuri. Zastupao je Čarlsa Bardena, kome je komšija ubio psa jer mu je navodno napadao ovce. Barden je dobio maksimalnu zakonom predviđenu odštetu, a advokat Vest je upisan u istoriju jer je u ime ljudskog roda u reči pretočio istinu o psu kao najboljem čovekovom prijatelju.
Jedno od poglavlja ove večne priče ispisuje se i u Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica, gde o psima u prihvatilištu brinu zatvorenici. Ovakav program resocijalizacije sprovodi se i u Škotskoj i Španiji, ali je jedino u Mitrovici azil za pse u sklopu zatvora. Korist je trostrana: lokalna zajednica rešava važan komunalni problem, psi dobijaju pažnju, ljubav i šansu da budu udomljeni, a zatvorenici koji prođu obuku i praksu stiču licence za rad s psima po odsluženju kazne.
– Uključeni smo u ovaj projekat i pomno ćemo pratiti njegove efekte. Očekivanja su da će rad u prihvatilištu oplemeniti zatvorenike, da će im poboljšati komunikaciju s okruženjem, i u zatvoru i kasnije, na slobodi. Psi su fantastični u ispoljavanju ljubavi, na to niko ne ostane imun – kaže dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološko-sociološka istraživanja.
Opisani poduhvat u Sremskoj Mitrovici paradigma je svega čime se ova naučna ustanova decenijama bavi. Osim što proučava uzroke, oblike ispoljavanja i mogućnosti predupređivanja kriminaliteta i socijalnih devijacija, tim od 22 istraživača (sociolozi, filozofi, pravnici, andragozi, ekolozi...) afirmiše i primere dobre prakse i na njih ukazuje institucijama s kojima sarađuje. To su pre svih ministarstva pravde i unutrašnjih poslova, socijalne ustanove, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.
– Cilj nam je da utičemo na promenu zakonodavnog okvira, kroz izrade strategija i kreiranje javnih politika. Saradnici instituta učestvuju u radnim grupama pri vladi za pojedine oblasti – kaže direktorka Stevanović.
Mreža saradnje obuhvata i katedre pravnih fakulteta, psihologije i sociologije, ne samo u zemlji već i u regionu. S Pravosudnom akademijom kreiraju programe obuke i učestvuju u njihovom izvođenju.
Osim brojnih naučnoistraživačkih radova, institut realizuje i sedmogodišnji projekat „Kriminal u Srbiji: fenomenologija, rizici i mogućnosti socijalne intervencije”.
– Visokotehnološki kriminal je glavno obeležje ove decenije. Pljačke, ucene, iznude, falsifikovanje, prostitucija, zastrašivanje, preselili su se u sajber-prostor, a počinioci osim drskosti i brutalnosti poseduju i zavidna tehnološka znanja. To pred sistem postavlja nove izazove i zadatak nauke kojom se bavimo jeste da pomogne u pronalaženju adekvatnih odgovora – ističe dr Stevanović.
U usponu (ili sunovratu) čovečanstva u sajber-svet prednjači mlada populacija, što sociološkom „krilu” instituta otvara nepregledna polja istraživanja.
– Nisu se deca odmetnula u virtuelnu realnost, mi roditelji smo ih tamo oterali. Pogrešno smo zaključili da su sigurnija pred kompjuterom nego na ulici, da su srećnija na društvenim mrežama nego u krugu porodice. Sada moramo da predupređujemo posledice, nadziranjem sajber-prostora – kaže direktorka Instituta za kriminološko-sociološka istraživanja. Kako ističe, društvene mreže su se pokazale kao plodno tle za vršnjačko nasilje.
– Uvrede, podsmevanje, omalovažavanje i pretnje više nisu stvar između dve osobe ili užeg kruga, već za psihološku torturu znaju svi na mreži, a mnogi se i uključuju, što nepodnošljivo pojačava frustraciju žrtve – objašnjava dr Stevanović.
Prema njenim rečima, za pohvalu je što inspektori MUP-a širom Srbije drže predavanja učenicima 4. i 6. razreda o ponašanjima koja su nedopustiva u virtuelnom, baš kao i u stvarnom svetu, pa čak i kažnjiva, ali…
– Policija se bazično bavi represijom. U ovoj priči moraju da prednjače ljudi iz prosvetnog sistema, da decu naučimo kako da u svom kompjuterskom svetu primene i poštuju života znanja, vrednosti i veštine – zaključuje dr Ivana Stevanović.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
