Пси водичи за живот на слободи
„Пас уз човека стоји у благостању и немаштини, здрављу и болести... Сиромашног господара чуваће као да је принц. Кад га сви напусте, он ће бити уз њега. Једини апсолутно несебични пријатељ у овом себичном свету човеку може бити његов пас.”
Ово је део завршне речи адвоката Џорџа Грејама Веста (1830–1904), изговорене 1870. на суђењу у граду Воренсбургу, држава Мисури. Заступао је Чарлса Бардена, коме је комшија убио пса јер му је наводно нападао овце. Барден је добио максималну законом предвиђену одштету, а адвокат Вест је уписан у историју јер је у име људског рода у речи преточио истину о псу као најбољем човековом пријатељу.
Једно од поглавља ове вечне приче исписује се и у Казнено-поправном заводу Сремска Митровица, где о псима у прихватилишту брину затвореници. Овакав програм ресоцијализације спроводи се и у Шкотској и Шпанији, али је једино у Митровици азил за псе у склопу затвора. Корист је тространа: локална заједница решава важан комунални проблем, пси добијају пажњу, љубав и шансу да буду удомљени, а затвореници који прођу обуку и праксу стичу лиценце за рад с псима по одслужењу казне.
– Укључени смо у овај пројекат и помно ћемо пратити његове ефекте. Очекивања су да ће рад у прихватилишту оплеменити затворенике, да ће им побољшати комуникацију с окружењем, и у затвору и касније, на слободи. Пси су фантастични у испољавању љубави, на то нико не остане имун – каже др Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошко-социолошка истраживања.
Описани подухват у Сремској Митровици парадигма је свега чиме се ова научна установа деценијама бави. Осим што проучава узроке, облике испољавања и могућности предупређивања криминалитета и социјалних девијација, тим од 22 истраживача (социолози, филозофи, правници, андрагози, еколози...) афирмише и примере добре праксе и на њих указује институцијама с којима сарађује. То су пре свих министарства правде и унутрашњих послова, социјалне установе, Управа за извршење кривичних санкција.
– Циљ нам је да утичемо на промену законодавног оквира, кроз израде стратегија и креирање јавних политика. Сарадници института учествују у радним групама при влади за поједине области – каже директорка Стевановић.
Мрежа сарадње обухвата и катедре правних факултета, психологије и социологије, не само у земљи већ и у региону. С Правосудном академијом креирају програме обуке и учествују у њиховом извођењу.
Осим бројних научноистраживачких радова, институт реализује и седмогодишњи пројекат „Криминал у Србији: феноменологија, ризици и могућности социјалне интервенције”.
– Високотехнолошки криминал је главно обележје ове деценије. Пљачке, уцене, изнуде, фалсификовање, проституција, застрашивање, преселили су се у сајбер-простор, а починиоци осим дрскости и бруталности поседују и завидна технолошка знања. То пред систем поставља нове изазове и задатак науке којом се бавимо јесте да помогне у проналажењу адекватних одговора – истиче др Стевановић.
У успону (или суноврату) човечанства у сајбер-свет предњачи млада популација, што социолошком „крилу” института отвара непрегледна поља истраживања.
– Нису се деца одметнула у виртуелну реалност, ми родитељи смо их тамо отерали. Погрешно смо закључили да су сигурнија пред компјутером него на улици, да су срећнија на друштвеним мрежама него у кругу породице. Сада морамо да предупређујемо последице, надзирањем сајбер-простора – каже директорка Института за криминолошко-социолошка истраживања. Како истиче, друштвене мреже су се показале као плодно тле за вршњачко насиље.
– Увреде, подсмевање, омаловажавање и претње више нису ствар између две особе или ужег круга, већ за психолошку тортуру знају сви на мрежи, а многи се и укључују, што неподношљиво појачава фрустрацију жртве – објашњава др Стевановић.
Према њеним речима, за похвалу је што инспектори МУП-а широм Србије држе предавања ученицима 4. и 6. разреда о понашањима која су недопустива у виртуелном, баш као и у стварном свету, па чак и кажњива, али…
– Полиција се базично бави репресијом. У овој причи морају да предњаче људи из просветног система, да децу научимо како да у свом компјутерском свету примене и поштују живота знања, вредности и вештине – закључује др Ивана Стевановић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
