Deca sa psom mogu da nauče da čitaju
Novi Sad – Životinje poput psa ili konja mogu da imaju terapeutsko dejstvo i utiču na zdravlje i psihu čoveka. U njihovom prisustvu, objašnjavaju stručnjaci, kod ljudi se pojačano oslobađa endorfin, poznat kao hormon sreće. To doprinosi dobrom raspoloženju, ali obučene terapijske životinje korisne su i u kontaktu s decom u uzrastu u kome tek razvijaju svoje psihomotoričke sposobnosti ili u tome imaju teškoća.
Jedna takva radionica – terapija psima, počela je u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo” u Novom Sadu, u saradnji s novosadskim udruženjem građana Centar za pet terapiju „Prijateljska šapa”.
Prve radionice s psom po imenu Lara održane su u vrtićima „Zvončica” i „Vendi”, a Tijana Stanojev iz udruženja očekuje da će one biti nastavljene i u drugim objektima predškolske ustanove „Radosno detinjstvo”.
„Predškolska ustanova je ove radionice odobrila i prepoznala kao dobar vid odrastanja dece. Naš tim veterinara, fizijatara, terapeuta, psihologa, postoji četiri godine i ranije je radio s udruženjem građana ’Klackalica’, koje okuplja roditelje dece sa smetnjama u razvoju”, objašnjava sagovornica „Politike”.
Radionica traje kao školski čas i sastoji se iz tri dela od po petnaest minuta.
„Ja kao veterinar najpre razgovaram s decom šta znači moja profesija, zašto pas ide kod veterinara, kako se psu prilazi, kako se hrani i igra s njim. U drugom delu radionice su ilustracije – deca crtaju, prikazuju kako zamišljaju psa. Zatim ulazi Lara s vodičem i deca su oduševljena i spremna da psu priđu”, navodi Tijana Stanojev.
Lara je crna labradorka i, po rečima njenog vlasnika i fizioterapeuta Svetozara Stevina iz tima udruženja, stara je tri godine i obučena za terapijskog psa. Mirna je i druželjubiva. Labradorima se inače pripisuje dobar odnos prema deci, ali to, dodaje Stevin, ipak ne zavisi samo od rase nego i od karaktera jedinke.
U udruženju „Prijateljska šapa” kažu da su njihove namere i cilj široki, ali da su u radu s decom usmereni pre svega na edukaciju o pravilnom prilasku psu. U svakodnevnim aktivnostima dece, ističu, pas može biti motivator.
„Deca uz njega mogu da uče da čitaju, on stvara opuštajuću atmosferu. Razvija se i motorika šake, na primer, kada pozovem decu da uzmu keksić i daju ga psu ili da prošetaju Laru, pa dete onda hvata am”, objašnjava Tijana Stanojev.
Radionice se odvijaju, po njenim rečima, uz saglasnost roditelja koji su o tome prethodno upoznati na roditeljskom sastanku u vrtiću.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
