Tramp Putinu nudi trampu

U ob­ja­vi „april­ske run­de” sank­ci­ja Va­šing­ton je upo­zo­rio ko­ri­sni­ke „Ru­sa­lo­ve” si­ro­vi­ne da ima­ju rok do 5. ju­na da neo­p­hod­ni alu­mi­ni­jum pro­na­đu na dru­gom me­stu, u pro­tiv­nom ih če­ka­ju ka­zne na do­lar­skom tr­ži­štu. 

Na­kon to­ga ber­ze su ma­sa­kri­ra­le „Ru­sal” (slu­te­ći nje­gov ban­krot): ta De­ri­pa­ski­na fir­ma je u sa­mo ne­ko­li­ko da­na iz­gu­bi­la čak 70 od­sto vred­no­sti. Isto­vre­me­no, u dru­goj sed­mi­ci ovog me­se­ca, ce­na alu­mi­ni­ju­ma za­be­le­ži­la je skok (12 od­sto) ka­kav ni­je vi­đen od 1987. go­di­ne ka­da je ber­za me­ta­la u Lon­do­nu po­če­la sa tr­go­vi­nom ovom stra­te­škom si­ro­vi­nom auto­mo­bil­ske, avi­on­ske i dru­gih in­du­stri­ja. 

U tom ber­zan­skom ha­o­su, ko­ri­sni­ci alu­mi­ni­ju­ma ši­rom sve­ta po­če­li su da se hva­ta­ju za gla­vu. Ve­li­ke ru­dar­ske fir­me „Glen­kor” i „Rio Tin­to” od­mah su ob­na­ro­do­va­le da ne­će mo­ći da is­pu­ne svo­je ugo­vor­ne oba­ve­ze pre­ma to­pi­o­ni­ca­ma alu­mi­ni­ju­ma kod Li­me­ri­ka (Ir­ska), Den­ker­ka (Fran­cu­ska) i Fort Vi­li­ja­ma (Škot­ska), ina­če 

glav­nim ba­za­ma snab­de­va­nja evrop­ske in­du­stri­je tim me­ta­lom.

Udru­že­nje ne­mač­ke me­tal­ske in­du­stri­je (sa 665 čla­ni­ca) na­go­ve­sti­lo isto­vre­me­no mo­gu­ća „za­gu­še­nja”, dok je Je­li­sej­ska pa­la­ta na­ja­vi­la da će svo­je­vr­sne „alu-sank­ci­je” bi­ti sva­ka­ko jed­na od te­ma raz­go­vo­ra Ema­nu­el Ma­kron – Do­nald Tramp ove sed­mi­ce. 

Ina­če, EU je od Va­šing­to­na do­bi­la rok do kra­ja ovog me­se­ca da vi­di šta će po­vo­dom pret­nji Va­šing­to­na ta­ri­fa­ma na iz­voz če­li­ka i alu­mi­ni­ju­ma na dru­gu oba­lu Atlan­ti­ka. 

U me­đu­vre­me­nu, Oleg De­ri­pa­ska vla­snik je 48 od­sto ak­ci­ja „Ru­sa­la”. Pre­o­sta­li zna­čaj­ni ak­ci­o­na­ri ovog pred­u­ze­ća su: Vik­tor Vek­sel­berg, ru­ski taj­kun ta­ko­đe na „april­skom spi­sku” ame­rič­kih sank­ci­ja (26,5 od­sto), i an­glo-švaj­car­ska fir­ma „Glen­kor” sa 8,75 od­sto ak­ci­ja. 

Dra­ma na svet­skom tr­ži­štu alu­mi­ni­ju­ma od 6. apri­la do pro­šlog vi­ken­da osta­vi­la je uti­sak na zva­nič­ni Va­šing­ton.  U slu­ča­ju sa alu­mi­ni­ju­mom, „uti­caj sank­ci­ja na na­še part­ne­re i sa­ve­zni­ke” bio je fak­tor pre­i­na­če­nja od­lu­ke Va­šing­to­na u po­ne­de­ljak 23. apri­la, obra­zlo­žio je Mnu­hin. 

Po no­vom, ako De­ri­pa­ska uver­lji­vo pro­da svo­jih 48 od­sto ak­ci­ja „Ru­sa­la”, SAD će uki­nu­ti sank­ci­je toj fir­mi. Ame­rič­ki po­tro­ša­či ru­skog alu­mi­ni­ju­ma (i nji­ho­vi part­ne­ri) do­bi­li su no­vi rok – do 23. ok­to­bra da ras­pe­tlja­ju po­slov­ne ve­ze sa „Ru­sa­lom”. Dok su svi osta­li u lan­cu do­lar­ske tr­go­vi­ne alu­mi­ni­ju­mom – od ba­na­ka do pre­vo­zni­ka – sa­da iz­u­ze­ti od za­bra­ne po­slov­nih kon­ta­ka­ta sa „Ru­sa­lom”. 

„’Ru­sal’ je ose­tio udar ame­rič­kih sank­ci­ja zbog svo­je upe­tlja­no­sti sa Ole­gom De­ri­pa­skom. Ali, ame­rič­ka vla­da ne ci­lja (ovim sank­ci­ja­ma) trud­be­ni­ke ko­ji za­vi­se od ’Ru­sa­la’ i nje­go­vih po­dru­žni­ca”, ob­ja­snio je Mnu­hin u po­ne­de­ljak. 

Ma­lo je re­ći da su svet­ske ber­ze odah­nu­le na op­ti­mi­sti­čan sig­nal u ve­zi sa alu­mi­ni­ju­mom iz Va­šing­to­na. Već ju­če ak­ci­je „Ru­sa­la” sko­či­le su 17,7 od­sto, dok je ce­na alu­mi­ni­ju­ma u Lon­do­nu pa­la 8,7 od­sto. Pro­iz­vo­đa­či, do­ba­vlja­či i po­tro­ša­či alu­mi­ni­ju­ma ši­rom sve­ta ima­ju sa­da do sre­di­ne je­se­ni – ume­sto do 5. ju­na – da pra­te raz­voj slu­ča­ja „Ru­sal” i tra­že no­ve snab­de­va­če... Oleg De­ri­pa­ska i „Ru­sal” ni­su za sa­da ko­men­ta­ri­sa­li naj­no­vi­ju od­lu­ku Va­šing­to­na. Dmi­trij Pe­skov, port­pa­rol Kre­mlja, ju­če je po­vo­dom  „alu-obr­ta” iz Va­šing­to­na bio uz­dr­žan.

„U ovom slu­ča­ju ra­di­je bih bio opre­zan, za­to što su is­tak­nu­ti sta­vo­vi ta­ko hi­po­te­tič­ni. Ja­sno je da su (ra­ni­je) do­ne­te od­lu­ke za­da­le bo­lan uda­rac kup­ci­ma alu­mi­ni­ju­ma ši­rom sve­ta. Pri­rod­no je da se kup­ci pi­ta­ju za­što tre­ba da no­se taj te­ret”, iz­ja­vu Pe­sko­va pre­neo je Roj­ters. 

Me­đu za­pad­nim po­sma­tra­či­ma ju­če su se mo­gle ču­ti spe­ku­la­ci­je da u Kre­mlju raz­ma­tra­ju na­ci­o­na­li­za­ci­ju „Ru­sa­la”. Pi­ta­nje je da li bi taj po­tez za­do­vo­ljio Va­šing­ton.