Trampizacija Latinske Amerike
Da li je Latinska Amerika ostvarila veći uticaj na Trampa ili Tramp na Latinsku Ameriku? Zagovornici prve teze smatraju da se šef Bele kuće u izvesnoj meri ponaša kao tipičan južnoamerički vlastodržac i kažu da je on „kaudiljo u Vašingtonu” i „prvi latinoamerički predsednik SAD”. Drugi primećuju suprotan fenomen ili „trampizaciju” latinoameričke politike. Kako u „Forin polisiju” piše autor i profesor političkih nauka Omar Enkarnasion, ono što se dešava na prostoru od Tihuane do Ognjene zemlje neretko podseća na vladavinu Donalda Trampa. U poslednje dve godine na čelne pozicije u važnim južnoameričkim zemljama došli su ljudi u mnogo čemu slični šefu vašingtonske administracije – bogataši iz redova desnice. Iako su oni preuzeli kormilo svojih država nešto pre nego što je njujorški milijarder postao lider SAD, Enkarnasion smatra da je zanimljivo što su svi zagospodarili otprilike u isto vreme.
Među njima je i predsednik Čilea i jedan od najimućnijih političara na svetu, za koga „Forbs” ističe da je „težak” 2,8 milijardi dolara. Sebastijan Pinjera je prvi put bio na čelu države od 2010. do 2014, da bi se na vlast vratio u martu ove godine posle izbora na kojima se predstavio kao konzervativni kandidat naklonjen biznisu. Kao što je i magnat sa Menhetna radio u svojoj kampanji, i Pinjera se na izborima preporučivao činjenicom da se prvo ostvario kao poslovni čovek pa je tek onda ušao u politiku.
Čile se pridružio Argentini i Brazilu, zemljama u kojima su poslednjih godina desničari zamenili levičarske vlade, kao što je i aktuelna konzervativna administracija u Vašingtonu zamenila liberalnog Baraka Obamu. Trampova lična biografija najviše se poklapa sa biografijom prvog čoveka Argentine. I Maurisio Makri je rođen sa zlatnom kašikom, bankovni račun je uvećao u građevini i sa nekretninama, triput se ženio i sada je u braku sa znatno mlađom lepoticom. Da li imitirajući retoriku lidera slobodnog sveta ili zbog nečeg drugog, tek i argentinski i čileanski predsednik počeli su da daju antiimigrantske izjave. Prvi se založio za zaustavljanje pridošlica iz Bolivije, Perua i Paragvaja, dok je drugi ocenio da čileanski imigrantski zakoni „uvoze probleme poput delinkvencije, trgovine drogom i organizovanog kriminala”. Predsednik SAD još je neposrednije uticao na argentinskog poslanika Alfreda Olmedu, koji je povodom izgradnje zida na američko-meksičkoj granici izjavio da je „sto posto uz Trampa” i predložio podizanje bedema na razmeđi Argentine i Bolivije. Olmeda je istakao da će se time zaustaviti priliv siromašnog stanovništva iz Bolivije, na šta je predsednik ove zemlje Evo Morales tvitovao: „Ne možemo slediti sever i njegovu politiku gradeći zidove da nas razdvoje.”
Na titulu „brazilskog Trampa” ponosan je i Žair Bolsonaro, jedan od jačih kandidata na oktobarskim predsedničkim izborima. „Tramp sa tropa”, kako ga još nazivaju, veličao je diktaturu, vređao žene, LGBT populaciju i starosedelačko stanovništvo i optuživao došljake sa Haitija da unose bolesti u Brazil. Autor „Forin polisija” smatra da je aktuelni brazilski predsednik takođe nalik šefu administracije SAD. I Mišel Temer se okružio uticajnim, krajnje religioznim hrišćanima u nadi da će mu oni pomoći da sa sebe spere skandale. U vladu je pozvao isključivo bele muškarce, među njima i nekoliko verskih fundamentalista, a čovek koji negira teoriju evolucije dogurao je do mesta ministra trgovine.
Trojica južnoameričkih šefova država pripadaju istom muškom konzervativnom društvu koje ne samo da je stavilo tačku na period levičarskih vlada, već i na period vladavine žena. Makri je nasledio Kristinu de Kirhner, a Pinjera Mišel Bašele. I dok su njih dvojica osvojila većinu na biralištima, Temer je bez izlaska na glasanje zamenio Dilmu Rusef, uklonjenu sa mesta predsednice Brazila. Veruje se da je tadašnja šefica države smenjena zbog toga što je pomagala manjinama, radnicima i siromašnima, na šta su sa podozrenjem gledali poslovni krugovi bliski Temeru, njenom potpredsedniku. U ovaj kružok uslovno bi mogao da se ubroji i Tramp jer je njegova pobeda na izborima zaustavila ono što se dotad činilo gotovo izvesnom vladavinom prve američke predsednice, koja je dolazila iz liberalnije partije.
Uticaj sa severa oseća se i najbližem američkom susedstvu gde najveće izglede da dođe na čelo države ima pretendent prepoznatljiv kao „meksički Tramp”. Andres Manuel Lopes Obrador nastupa kao levičar i neretko kritikuje šefa Bele kuće, ali ga, ipak, upoređuju sa liderom SAD zbog nacionalističkih stavova, napada na establišment i skandaloznih izjava. Osim što je pozajmio krilaticu „Amerika na prvom mestu” (kod njega je, naravno, Meksiko na prvom mestu), poručio je biračima da su etablirani političari korumpirani i nesposobni i saopštio da će amnestirati narko-dilere voljne da se rehabilituju. Izbori se održavaju u julu, a prema poslednjim anketama koje prenosi meksički dnevnik „Reforma”, Lopes Obrador uživa podršku 48 odsto birača i daleko je ispred svih ostalih kandidata.
Tramp veruje da bez zida ne može da se odbrani od latinoameričkih imigranata, ali izgleda da ni Latinska Amerika ne može da se odbrani od njega.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
