BiH nespremna za auto-put Sarajevo–Beograd
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Najavu početka izgradnje auto-puta Sarajevo–Beograd već za narednu godinu mediji u BiH dočekali su s konstatacijom da su Srbija i Turska spremne za ovaj „projekat prijateljstva” – prvi put pomenut još pre oko dve godine – ali uz pitanje da li će za to biti spremna i Bosna i Hercegovina.
Ovde se, naime, i dalje čuju stare dileme, pa je još neizvesno hoće li zvaničnici dva entiteta uspeti da pronađu dogovor kuda bi u delu kroz BiH trebalo da ide trasa puta kojim bi bile uvezane dve najslabije povezane zemlje regiona, a kojim bi bila zadovoljena infrastrukturna potreba stara nekoliko decenija.
Do izgradnje putnog prstena, kako je nazvana zamišljena kružna deonica, i jeste došlo u nemoći određivanja jedinstvenog stava dva entiteta o izboru trase.
Sarajevo je insistiralo na trasi preko Tuzle, Brčkog i Bijeljine, a Banjaluka na sasvim drugom smeru – preko istočnog dela RS, to jest preko Višegrada. Na kraju je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, kako su to prepričali učesnici januarskog sastanka, navodno rekao da se onda grade – obe trase.
No, nesporazumi koji i dalje postoje odnose se na onu deonicu čija je izgradnja planirana preko Višegrada. Republika Srpska podseća na vlastitu saobraćajnu strategiju usaglašenu sa Okvirnom transportnom strategijom na nivou BiH, koja predviđa da trasa do Višegrada ide preko Sokoca i Rogatice, u prevodu – naseljenim krajevima istočnog dela RS, što se u Banjaluci vidi kao pomoć razvoju tog uglavnom manje razvijenog dela RS.
Iste namere, očito, imaju i u Federaciji BiH, entitetu kom je, kako zasad stvari stoje, uslišena želja izgradnje one deonice koja treba da ide preko Tuzle, ali bi u Sarajevu trasu načelno zamišljenu da ide preko Višegrada najradije usmerili – preko Goražda. U tom bi slučaju auto-put, ili brzi put, zaobišao naseljene delove RS, ali bi obuhvatio više gradova u FBiH. No, utisak je da, iako RS redovno podseća na strateške saobraćajne dokumente, ipak s dozom opreza govori o ovom projektu, dok su zvaničnici u Sarajevu povezivanje s Beogradom nazvali najvažnijim strateškim projektom, odmah posle Koridora 5C.
Da bi model finansiranja, koji je zvaničnicima u BiH i dalje nepoznat, mogao dobrim delom uticati i presuditi kada je reč o izboru trase, sluti se i iz izjave Ismira Juska, ministra transporta i komunikacija BiH, koji je „Nezavisnim” potvrdio da će delegacija iz Turske najverovatnije u narednih mesec dana doći u Sarajevo, kada će konačno biti definisani uslovi za izgradnju auto-puta Sarajevo–Beograd. Kaže da se i dalje ne zna konačni model finansiranja, ali da će projekat, uključujući oba kraka auto-puta od Sarajeva preko Tuzle i preko istočne BiH, ukupno koštati oko tri milijarde evra, mada to još nije zvanična suma. Iz Srbije su naveli kako su sva rešenja do kojih se dođe u BiH prihvatljiva.
Ministarstvo saobraćaja i veza RS podržava realizaciju infrastrukturnih projekata, ali podseća na to da su entiteti nadležni za transportnu infrastrukturu, pa će RS u skladu s usvojenim planskim i strateškim dokumentima odlučivati o izgradnji i realizaciji svih projekata na svojoj teritoriji. „Okvirna transportna strategija BiH predviđa izgradnju brzog puta na trasi Istočno Sarajevo – Sokolac – Rogatica – Ustiprača – Višegrad – granica Republike Srbije kao spoj Koridora 5C i Koridora 10, kao i izgradnju auto-puta Doboj–Vukosavlje–Brčko–Bijeljina – granica s Republikom Srbijom, te izgradnja brzog puta preko Bijeljine, Zvornika i Sokoca, koji će se spajati s brzim putem Sarajevo–Vardište”, rekli su medijima u ovom ministarstvu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
