Aforizam ili pretnja ambasadorki Nikolić

Doduše, bilo je nekih poruka, kao što je ona od prošlog leta, kada je na saobraćajnom znaku, kojim je rezervisano mesto za službeno vozilo ambasade – bio iscrtan čovek obešen na drvo. Međutim, neke „konkretne” akcije se ipak ne dozvoljavaju. Tako je uoči posete predsednika Aleksandra Vučića Zagrebu, sredinom februara ove godine, predsednik ekstremne Autohtone hrvatske stranke prava Dražen Keleminec pretio da će protestovati ispred ambasade Srbije, ali mu to ipak nije dozvoljeno. Prema nezvaničnim informacijama, srpske diplomate u konzulatima u Vukovaru i Rijeci ipak ne mogu da se osećaju tako sigurno kao oni u Zagrebu.

Protesta ispred srpskih ambasada u svetu je ipak bilo. Tako je u januaru 2017. uz pokliče „UČK” i reči pesme „Besa” – „zakleo sam se da ću život dati za Kosovo” – albanska dijaspora protestovala ispred Misije Srbije pri UN u Njujorku, zahtevajući oslobađanje Ramuša Haradinaja iz pritvora u Francuskoj. Tih dana stigla je i informacija da su srpske diplomate u nekoliko država ozbiljno ugrožene. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otkrio je da se, prema bezbednosnim informacijama, u albanskoj dijaspori planira zauzimanje nekog od naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u SAD ili Evropi kako bi se Srbija prinudila da odustane od zahteva za suđenje Haradinaju.

Tu informaciju je, prema njegovim rečima, Beograd dobio od zapadnih bezbednosnih agencija „iz jedne velike zemlje i velike bezbednosne zajednice”. Jedna od opcija koja je razmatrana u albanskoj dijaspori bilo je i uzimanja talaca. Prema medijskim napisima, MSP je tražio od diplomatskih predstavnika Švajcarske, Grčke, Turske, Nemačke, Italije i Belgije da njihove vlasti pojačaju obezbeđenje srpskih predstavništava.

U februaru ove godine članovi organizacije Bošnjački pokret organizovali su protest ispred ambasade Srbije u Sarajevu, zbog najavljenog usvajanja Deklaracije o opstanku srpskog naroda jer se njome, navodno, krši Dejtonski sporazum. U avgustu 2017. godine iz bezbednosnih razloga je povučeno čitavo osoblje srpske ambasade u Skoplju. Bilo je to posle afere prisluškivanja srpskih diplomata i novinara, ali i samog predsednika Srbije. Kako je objasnio Aleksandar Vučić, od nadležnih obaveštajnih organa je „dobijeno dovoljno dokaza o veoma ofanzivnom delovanju protiv organa i institucija Srbije”.

Dačić je tada otkrio i da je u čitav slučaj bio umešan i „strani faktor”. Kasnije su mediji pisali da je taj „strani faktor” američki ambasador u Skoplju Džes Bejli. On je, navodno, preko premijera Zorana Zaeva zatražio da se pripadnici makedonske Uprave za bezbednost i kontraobaveštajne poslove uključe u prisluškivanje srpskih diplomata, ali i predsednika Vučića. Međutim, ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov negirao je da makedonska vlada prisluškuje srpske institucije i zvaničnike.

Drastičnih slučajeva u kojima su srpske diplomate smrtno stradale bilo je na sreću malo. Davne 1971. godine pripadnici ustaške emigracije, predvođeni Mirom Barešićem, ranili su u Stokholmu ambasadora Vladimira Rolovića koji je nedelju dana kasnije i umro.

Smrtno je stradalo i troje diplomata iz ambasade u Tripoliju. Dvoje srpskih predstavnika u Libiji, Slađana Stanković i Jovica Stepić, oteti su u novembru 2015, a tri meseca kasnije su stradali u američkom bombardovanju terorističkog kampa, gde su bili zatočeni. U maju 2017, posle saobraćajne nesreće, preminuo je i šef tog istog DKP-a Oliver Potežica. Ambasada ipak nije ni zatvorena ni premeštena. I danas je tamo otpravnik poslova. Objašnjenje ministra Dačića je bilo da tamo živi i radi oko 500 Srba, kao i da Srbija u Libiji, kao i u Iraku i Siriji, ima svoje spoljnopolitičke interese zbog kojih ne zatvara ambasade, iako se u tim zemljama ratuje.

Kako za „Politiku” objašnjava Ivica Tončev, državni sekretar MSP-a zadužen za bezbednost srpskih diplomatskih predstavništava, u ovom trenutku se može govoriti o generalnoj ugroženosti šefova DKP-a Srbije u zemljama u kojima postoji povišeni bezbednosni rizik, konkretno u zemljama poput Libije ili Sirije.

„U drugim državama nema indicija da je bezbednost šefa DKP-a direktno ugrožena. U određenim zemljama se dešava da ambasadi ili šefu DKP-a bude upućena preteća poruka poput mejla koji je nedavno dobila naša ambasadorka u Hrvatskoj. Dešavalo se i da neko postavi preteću poruku na ogradu ambasade ili na mesta obeležena za parkiranje vozila našeg DKP-a. Ima i slučajeva da je ugrožena bezbednost rezidencije šefa DKP-a u zemljama u kojima je generalno ugrožena javna bezbednost, a dešavaju se i upadi u posed o kojima biva informisan MSP i lokalna policija”, objašnjava Tončev.

Ipak, kako ističe, utisak je da je bezbednost naših ambasada i konzulata na zadovoljavajućem nivou, imajući u vidu sve okolnosti i uslove rada, naročito u zemljama sa povišenim bezbednosnim rizicima. Naše ambasade i konzulati su, objašnjava Tončev, svakodnevno na vezi sa centralom i o eventualnim bezbednosnim rizicima informišu MSP, na osnovu čega se onda preduzimaju odgovarajuće mere, kada se proceni da je to potrebno.

Čuvanje stranog DKP-a je, kako kaže bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović, stvar časti i dostojanstva jer su po međunarodnom pravu članovi ambasade i ambasade – svetinje. Srbija, kaže on, deli sudbinu ostalih država. Tamo gde su odnosi u državi stabilni, mirni, nema nijednog zabeleženog slučaja da su naši ljudi bili na meti uznemiravanja.

„Izuzetaka je bilo samo u vreme socijalističke Jugoslavije, kada je ustaška organizacija izvršila nekoliko napada na naše ambasade i ubila jednog ambasadora. Bilo je tada i pokušaja atentata na predsednika države kada je bio u poseti Americi. Mimo toga, naše ambasade su svuda bile tretirane sa dužnim poštovanjem. To se odnosi na sve kontinente. Druga je stvar tamo gde su se vodili lokalni sukobi u vreme dekolonizacije, oslobodilački, a često i građanski ratovi kao što je bio slučaj u Mozambiku ili Angoli. Tada su svi stranci bili izloženi potencijalnoj opasnosti. Ali, mi ni tada nismo bili pogođeni, jer smo važili za prijatelje tih naroda koji su hteli da se oslobode”, objašnjava Jovanović. Ni u ovom trenutku, ocenjuje, nema razloga za opasnost, jer Srbija vodi miroljubivu politiku.