Evropska zelena staza u klisuri leptira

Kutak divljine nadomak urbanog – to je privilegija Užica i njegovih žitelja da na svega nekoliko kilometara od centra mogu da uživaju u šumovitoj i stenama opkoljenoj klisuri reke Đetinje. Ovde je duž nekadašnje trase „Ćirine” uske pruge, ne remeteći prirodni sklad, poslednjih godina uređeno lepo šetalište, proglašeno prvom zelenom stazom u Srbiji, nagrađeno i evropskom nagradom.

 Mladi i stari šetači, biciklisti, ljubitelji prirode rado i ovog proleća pohode tu stazu u klisuri. Vodi ona uzvodno uz Đetinju: kreće od prve hidrocentrale stare 117 godina i starog železničkog mosta sa koga u leto skaču hrabri skakači u vodu, prolazi ispod užičke srednjovekovne tvrđave, pa nailazi na drugu hidrocentralu staru 89 godina, te ide dalje kroz brda i nekadašnje „Ćirine” tunele. To šetalište dugo oko pet kilometara, od užičke plaže sve do Staparske banje, gradska uprava je uredila značajnim ulaganjima: asfaltirala, postavila klupe, česme, ograde, odmorišta, toalete, zabranila saobraćaj motornim vozilima. Za uživanje otvorila ovaj do pre neku godinu zakorovljen i zaboravljen prostor usečen u kamenita brda.

 Izazov za prirodnjake

Da nije bilo te zakorovljenosti svakako da se ova klisura ne bi danas dičila svojim očuvanim biljnim i životinjskim svetom, izazovnim za prirodnjake. Ovde, u blizini grada, utočište od naleta civilizacije našlo je mnoštvo retkih biljaka i životinja, vodopada, virova, sve do malog mirnog jezera kod brane na Đetinji. U klisuri, na primer, obitavaju mnogobrojne kolonije leptira, ovde je 110 vrsta od ukupno 192 nastanjene u Srbiji. Brzom rekom tu plivaju razne ribe (klen, krkuša, mrena, skobalj), s njima i vidra koja bira samo čiste vode. Nebom lete sivi soko, jastreb, kobac, orao zmijar, ptice pevačice. U zabitima kanjona pojave se ponekad i divlje svinje, srne, lisice, a sa liste međunarodno značajnih biljaka ovde rastu 24 vrste, od kojih su šest prirodne retkosti. Unaokolo kuća gotovo da i nema, a nebo proviruje iznad litica.

Zaljubljenici u nenarušenu prirodu, ribolovci i drugi koji krstare ovuda nastoje da se ovaj prostor očuva. O izgledu predela govore i imena rečnih odredišta: Rajski otoci, Sunčani vir, Zelenac, Velika brana... Zaživeo je eko-turizam u klisuri Đetinje, s proklamovanim ciljem nenarušavanja prirodnog sklada. Staza posebno godi biciklistima amaterima, jer po njoj bez napora pri okretanju pedala prelaze teren koji postepeno ide uzbrdo. Naime, graditelji nekadašnje uske pruge duž ovog brdskog kraja, pravljene dvadesetih godina 20. veka između Užica i Višegrada (a skinute pola veka kasnije), tako su vešto, bez dometa savremene tehnike, uspeli da savladaju visinsku razliku (kako bi voz „Ćira” zimi bez zastoja ovuda saobraćao) da se čini kao da je teren ravan, a trasa ipak ide uz blagi uspon.

Ovakvo šetalište, na ponos Užicu, steklo je prošle jeseni i evropsku nagradu. Dogodilo se to u gradu Limeriku u Irskoj na ceremoniji dodele „Nagrade za zelene staze Evrope”. Od Evropske asocijacije zelenih staza šetalište u klisuri Đetinje dobilo je drugu nagradu u jednoj od dve nagrađivane kategorije, nazvanoj „Izvrsnost”.

Pobeda u jakoj konkurenciji 

 Žiri je obrazložio da nagradu dodeljuje „za obnovu zelene staze, infrastrukture visokog kvaliteta, koja se odnosi na prvih pet kilometara trasom napuštene železničke pruge u klisuri reke Đetinje. Pristupačna je svima, uključujući i osobe sa smanjenom pokretljivošću”.

 Kakva je konkurencija bila u tom izboru dovoljno govori to što se ispred užičkog šetališta kao prvonagrađena našla jedino „Venban” belgijska turistička atrakcija – zelena staza duga 125 kilometara koja prolazi kroz tri države (Belgiju, Nemačku i Luksemburg), trasom stare prekogranične železničke pruge, i stalno se unapređuje. Treće mesto u ovom izboru pripalo je „Rio Minjo zelenoj stazi” iz Portugalije, koja bezmalo 50 kilometara duga vodi pored reke Minjo, takođe trasom napuštene pruge, povezujući gradove i sela.

U ovoj godini užička gradska uprava nastavila je da uređuje zelenu stazu kroz klisuru. Očekivanja su da će šetalište sada, pošto se u Evropi pročulo, pohoditi i mnogi ljubitelji prirode i biciklizma iz evropskih država. Već je ovde dve godine održavan masovni karavan domaćih biciklista, a i novi sadržaji se osmišljavaju.