Četiri boje Beograda

Nije savršen. Ali u jednom je nenadmašan. Beograd je fenomenalan domaćin. Kao i u više prilika do sada, srpska prestonica opet je pokazala da je među najboljima kada je reč o ovakvom ispitu. Ispit koji je u prethodna tri-četiri dana morao da položi zvao se Fajnal for Evrolige. Sportska završnica oko koje se svi sportski gradovi grabe. Beograd je priliku ugrabio prošle godine, a gosti kažu – fenomenalno iskoristio.

Kako se na ulicama Beograda osećaju Litvanci, Rusi, Španci i Turci, ali i ljubitelji igre pod obručima iz drugih zemalja, možda se najbolje moglo osetiti poslednjeg dana Fajnal fora. Beograd je u svakom smislu bio prestonica najbolje evropske košarke i prestonica gostoprimstva. Karnevalska atmosfera i odlično raspoloženje Beograđana i više hiljada gostiju, koji su u naš grad došli kako bi postali deo košarkaške istorije, mogli su da se vide i osete u gotovo svakoj ulici. Na Bulevaru kralja Aleksandra i na Tašu pravili su se selfiji, razmenjivali utisci o Beogradu i Beograđanima. Ali, pre svega o Beograđankama.

„Momci, jeste li videli ove devojke. Kako su lepe ove Beograđanke”, grupica litvanskih navijača dobacivala je na engleskom „kolegama” iz Španije koji su sto do stola sedeli u jednom od kafea kod Tašmajdana.

Pozitivne vibracije osećale su se na svakom koraku i u javnom prevozu gde su smehom i pošalicama gostujući navijači bojili beogradsku svakodnevicu.

Ipak, najviše je „vrilo” u samom srcu Beograda – u Knez Mihailovoj i na tvrđavi gde se, kod košarkaških terena, nalazila fan zona. Ko nije bio upućen u rezultate polufinalnih duela teško da je mogao da oseti ko su navijači poraženih, a ko navijači finalista. Pred očima prolaznika iz sekunde u sekund smenjivale su se i mešale bela, žuta, crvena, zelena… Boje dresova navijačkih grupa gotovo da su se stapale u jedno. Ni traga incidentu. Nije bilo toliko važno što mnogi među navijačima nisu znali engleski. Uz pomoć takozvanog tarzanskog engleskog svi su se razumeli. Vrvelo je na svakom koraku, neumorno je pulsiralo domaćinsko i sportsko srce Beograda.

Ali, uoči završnih utakmica utihnuo je centar grada. Reke navijača preko Brankovog mosta otišle su ka „Štark areni”. Razlog za slavlje prvi su imali navijači „Žalgirisa”. Većina litvanskih, ali i dobar deo ruskih navijača, ipak, sve do deset uveče nije napuštala dvoranu. Kako se moglo čuti, oni, kao i srpski navijači, ostali su kako bi pružili podršku „Feneru”. U neizvesnoj završnici finala sreća je prevagnula na stranu kraljevskog kluba. I kada se očekivalo da će se iz „Arene” izliti reka žuči „žutih”, slika je iznenadila. Svega je bilo, ali tuge i razočaranja najmanje.

Među prvima su izašli Litvanci srećni zbog svog trećeg mesta i zadovoljni odlično odigranim turnirom i domaćinskim duhom Beograda. Rekoše, vratiće se prvom prilikom.

Za njima su nagrnuli Srbi, koji su zbog Obradovića, čini se, bili čak i tužniji nego Turci čijoj ekipi je titula izmakla.

– Ništa strašno. Volim svoj klub i voleću ga i ubuduće. Dali su sve od sebe – bila je ocena nasmejanog Kerema iz severnog Kipra.

Još širi osmeh imao je Sarp iz Istambula.

– Što bih bio tužan? Pa Fenerbahče je već nekoliko godina u završnicama – u dahu je ocenio i Sarp. Sličnog stava bio je i njegov sugrađanin Hakan.

– Ne može uvek da se pobedi, ali s ovakvim domaćinima, s ovakvom hranom, sve se lakše podnese. Meni je ovo bio drugi dolazak u Beograd, bio sam i kada smo igrali sa Zvezdom. I oba puta je bilo odlično – istakao je Hakan.

Glavni grad, navikao na nerede posle odlučujućih utakmica, imao je šta da nauči: protivnički navijači su razmenjivali šale, pohvale za dobru igru, zagrljaje. Jedino je poprilično teško bilo da se za komentar uhvati neki Španac. Bili su suviše euforični. Jedva smo zaustavili Madriđanina Ismaela.

– Odlično, ovo je bilo odlično. Jesam očekivao pobedu, ali znate ovde su bila četiri najbolja evropska kluba. Trebalo je baš mnogo truda – naveo je Ismael.

A ocena Beogradu?

– Grad je divan. A, Beograđanke… Uf, prelepe – dobacio je Ismael, trčeći kako ne bi izgubio grupu s kojom je došao.

Domaćinsko srce Beograda jako je tuklo do duboko u noć. Ako se po završenom turniru može suditi, najviša ocena u sportskom indeksu Beograda neće izostati ni naredne godine kada će biti domaćin najboljim košarkašicama Evrope.