„Gasprom” bez globe, prihvata evropska pravila
„Ne gledamo u zastavu države iz koje firma dolazi. Cilj nam je najbolja usluga evropskim potrošačima i privredi.” Tim rečima je Margrete Vestager, evropski komesar za konkurentnost, obrazložila jučerašnju odluku Brisela da okonča sedmogodišnji antimonopolski spor sa ruskim „Gaspromom”, i zajedno sa najvećim evropskim snabdevačem prirodnog gasa odredi nova pravila trgovine koja će važiti u sledećih osam godina. Dogovor „Gasproma” i Brisela predstavlja „retki predah u napetim odnosima između Rusije i Zapada, koji su pogoršani zbog Ukrajine, rata u Siriji i optužbi za mešanje Kremlja u izbore”, ocenila je agencija AFP.
Da bi sastavili najnoviji pravilnik o prodaji i trgovini prirodnim gasom u istočnoj i centralnoj Evropi – gde je „Gasprom” danas ubedljivo dominantni snabdevač – i Evropska komisija (EK) i ruski energo-džin učinili su ozbiljne ustupke. Sa jedne strane, Brisel je odustao od basnoslovne globe (u visini i do 10 odsto od godišnjeg prihoda „Gasproma”), kakvu je pod sličnom optužbom i bez dogovora o poravnanju razrezao američkom „Guglu” (i nekim drugim zapadnim firmama), i to u visini od 2,4 milijarde evra. Što se „Gasproma” tiče, vodeća svetska firma za proizvodnju gasa prihvatila je nadležnost sudstva EU u slučaju budućih sporova u poslovanju sa gasom na teritoriji EU.
Pored toga, „Gasprom” se obavezao na četiri ključne novine u poslovnoj politici. Najpre da ukloni ugovorne obaveze za prekograničnu prodaju gasa, kao i da prepusti kontrolu infrastrukture za prenos gasa u Bugarskoj domaćem operateru. Takođe, „Gasprom” će – prema novom dogovoru sa Briselom – dozvoliti Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Bugarskoj i baltičkim zemljama (Letoniji, Litvaniji i Estoniji) da izaberu da li će svoj (kupljeni ruski) gas isporučivati tržištima ovog energenta u Bugarskoj, Estoniji, Litvaniji i Letoniji.
Vodeća svetska firma za proizvodnju i trgovinu gasom izvršiće i reformu svoje cenovne strukture za tržište istočne i centralne Evrope. Naime, ubuduće će cena ruskog gasa na tržištu u Bugarskoj, Estoniji, Litvaniji, Letoniji i Poljskoj biti formirana u skladu sa cenom energenta na gasnim raskršćima u zapadnoj Evropi. Kupci ruskog gasa imaće nadalje pravo da zahtevaju reviziju cena u slučaju sumnje da ruskom snabdevaču plaćaju više od mušterija u zapadnoj Evropi. Takvi sporovi imaju od sada rok rešavanja od 120 dana. Ako dogovor izostane, arbitraža pod nadzorom EU određivaće „konkurentnu cenu gasa”, prenele su agencije izvode iz jučerašnjeg saopštenja EK. U cilju učvršćivanja poslovnih veza na Balkanu i u Evropi „Gasprom” je digao ruke od zahteva da Bugarska plati odštetu za odustajanje od projekta „Južni tok”.
Šta je navelo Brisel da ovakvim dogovorom okonča najduži antimonopolski spor u svojoj istoriji, koji je počeo 2011, upadom nadležnih evropskih službi u 20 kancelarija „Gasproma” širom 10 država Evrope?
„Današnjom odlukom, koja smesta stupa na snagu, ’Gasprom’ će morati da posluje po zajedničkim evropskim pravilima. Za osam godina imaćemo drugačije tržište gasa u Evropi”, ocenila je Vestagerova, uz primedbu da će u tom periodu drugi snabdevači i uvođenje drugih vrsta energije verovatno razvejati dominaciju „Gasproma” u istočnoj i centralnoj Evropi, preneo je Rojters.
Nakon objave iz Brisela oglasio se ruski isporučilac 40 odsto prirodnog gasa na evropskom tržištu.
„Gasprom” je „zadovoljan odlukom” Evropske komisije, izjavio je Aleksander Medvedev, zamenik predsednika te firme. Po njegovim rečima, najnoviji dogovor Brisela i „Gasproma” jeste „najrazboritiji ishod za dobrobit funkcionisanja celokupnog tržišta gasa u Evropi. ’Gasprom’ je oduvek bio posvećen saradnji radi pronalaženja konstruktivnih, obostrano prihvatljivih rešenja”, istakao je Medvedev tokom Ruskog poslovnog foruma u Sankt Peterburgu.
Vest da je Brisel ipak odustao od finansijskog kažnjavanja „Gasproma” dočekana je juče sa pomešanim osećanjima razočaranja i tuge u pojedinim državama istočne i centralne Evrope.
U cilju učvršćivanja poslovnih veza na Balkanu i u Evropi, „Gasprom” je digao ruke od zahteva da Bugarska plati odštetu za odustajanje od projekta „Južni tok”
„Poljska je razočarana što je dugogodišnji antimonopolski postupak protiv ’Gasproma’ završen bez razrezivanja kazni, bez nadoknade za oštećene kompanije, uz samo marginalne koncesije ruskog monopoliste”, izjavio je agenciji PAP Konrad Šimanski, zamenik ministra inostranih poslova, a prenosi britanska agencija.
„Zabrinjavajuće je da je Brisel doneo takvu odluku (da ne oglobi ’Gasprom’), posebno u kontekstu agresivne ruske politike prema EU i njenim državama članicama. Žalosno je. Ali, ipak je i ovo neki korak napred”, ocenio je Saulijus Skvenerelis, premijer Litvanije. Ministar energetike Litvanije Zigimantas Vaicijunas upozorio je da će Vilnjus nastaviti da razmatra kako da tereti „Gasprom” za štetu od oko 1,5 milijardi evra, koliko su, po proceni te zemlje, njeni potrošači oštećeni ranijim dugogodišnjim monopolom „Gasproma”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
