Brat i sestra pred ratnim vihorom

U Veneciji, 1914. godine, Nadežda Petrović oporavlja se od preležane bolesti i posledica nedavno završenih balkanskih ratova. Krhkog je zdravlja i dok nestrpljivo čeka bratovljev dolazak, s nadom da će u novoj sredini Rastko da razvije i prikaže svoj pesnički dar, provodi vreme uz slikarsko platno.

Dirljiv susret i sećanje na porodicu i detinjstvo ostaju u senci Nadeždine najave da planira da se vrati u ratom zahvaćenu domovinu i pridruži Valjevskoj bolnici kao dobrovoljac. Rastko stiže s namerom da je odvrati od takve zamisli, ali suočen s njenom čvrstom odlukom, i već određenim ratnim rasporedom, i sam rešava da se priključi srpskoj vojsci.

Potresnu priču o ljudima i okolnostima pre Prvog svetskog rata, njegovim strahotama i poslednjim danima velike srpske heroine oživljava duodrama „Brat i sestra” autorke Zlate Tipold, izvedena u Istorijskom muzeju Srbije. Ulogu naše najznačajnije slikarke s kraja 19. i početka 20. veka i dobrovoljne bolničarke u tri rata, koja je umrla u Valjevu 1915. od pegavog tifusa, u ovoj jednočinki dočarala je glumica Dragana Obradović, a njenog najmlađeg brata, našeg poznatog pesnika, putopisca i diplomatu, odigrao je Andrej Pipović.

Na sceni se pojavljuju i dve balerinice, koje predstavljaju „izmaštanu” Nadeždu i njenu sestru Anđu kad su bile male, a njihove uloge poverene su Draganinim ćerkama Vidi i Jeleni Obradović.

Delić života Nadežde i Rastka Petrovića predstavljen je u organizaciji Kulturno-obrazovnog centra „Radionica pod otvorenim nebom” na sceni muzeja poslednji put ove sezone. Zlata Tipold novi ciklus najavljuje za septembar na istoj sceni, u galeriji muzeja.

Autorka ističe da ovaj projekat, uz svesrdnu podršku direktorke Istorijskog muzeja Srbije Dušice Bojić, promoviše ideju muzejskog teatra, afirmiše tradiciju, kulturu i jezik.

– I baš zbog toga što neguje vrednosti srpske istorije, česti gosti su, uz građanstvo, i srednjoškolci. Mlada publika, uz uvodnu reč, prigodnu muziku i razgovor o predstavi koji liči na školski čas, ima priliku da upotpuni znanje o glavnim junacima i Velikom ratu, a takođe i da podigne nivo opšte kulture – naglašava Zlata Tipold.

Ona je autorka još nekoliko „pozorišnih minijatura” koje se izvode na nekoliko mesta u prestonici. Posetioci rado gledaju i njen muzičko-scenski prikaz „Što se bore misli moje”, posvećen knezu Mihailu i kneginji Juliji, u Konaku kneza Miloša, ali i igrokaz „U učionici učiteljice Ljutmile” u Muzeju Vuka i Dositeja, kao i pozorišnu minijaturu „Kad sam bila mala”, u Kući Đure Jakšića, čija je tema sećanje pesnikinje Desanke Maksimović na detinjstvo.