Брат и сестра пред ратним вихором

У Венецији, 1914. године, Надежда Петровић опоравља се од прележане болести и последица недавно завршених балканских ратова. Крхког је здравља и док нестрпљиво чека братовљев долазак, с надом да ће у новој средини Растко да развије и прикаже свој песнички дар, проводи време уз сликарско платно.

Дирљив сусрет и сећање на породицу и детињство остају у сенци Надеждине најаве да планира да се врати у ратом захваћену домовину и придружи Ваљевској болници као добровољац. Растко стиже с намером да је одврати од такве замисли, али суочен с њеном чврстом одлуком, и већ одређеним ратним распоредом, и сам решава да се прикључи српској војсци.

Потресну причу о људима и околностима пре Првог светског рата, његовим страхотама и последњим данима велике српске хероине оживљава дуодрама „Брат и сестра” ауторке Злате Типолд, изведена у Историјском музеју Србије. Улогу наше најзначајније сликарке с краја 19. и почетка 20. века и добровољне болничарке у три рата, која је умрла у Ваљеву 1915. од пегавог тифуса, у овој једночинки дочарала је глумица Драгана Обрадовић, а њеног најмлађег брата, нашег познатог песника, путописца и дипломату, одиграо је Андреј Пиповић.

На сцени се појављују и две балеринице, које представљају „измаштану” Надежду и њену сестру Анђу кад су биле мале, а њихове улоге поверене су Драганиним ћеркама Види и Јелени Обрадовић.

Делић живота Надежде и Растка Петровића представљен је у организацији Културно-образовног центра „Радионица под отвореним небом” на сцени музеја последњи пут ове сезоне. Злата Типолд нови циклус најављује за септембар на истој сцени, у галерији музеја.

Ауторка истиче да овај пројекат, уз свесрдну подршку директорке Историјског музеја Србије Душице Бојић, промовише идеју музејског театра, афирмише традицију, културу и језик.

– И баш због тога што негује вредности српске историје, чести гости су, уз грађанство, и средњошколци. Млада публика, уз уводну реч, пригодну музику и разговор о представи који личи на школски час, има прилику да употпуни знање о главним јунацима и Великом рату, а такође и да подигне ниво опште културе – наглашава Злата Типолд.

Она је ауторка још неколико „позоришних минијатура” које се изводе на неколико места у престоници. Посетиоци радо гледају и њен музичко-сценски приказ „Што се боре мисли моје”, посвећен кнезу Михаилу и кнегињи Јулији, у Конаку кнеза Милоша, али и игроказ „У учионици учитељице Љутмиле” у Музеју Вука и Доситеја, као и позоришну минијатуру „Кад сам била мала”, у Кући Ђуре Јакшића, чија је тема сећање песникиње Десанке Максимовић на детињство.