Volim svoje likove

Nije tajna da je Nataša Marković kao mala silno priželjkivala da jednog dana radi kao kasirka. Želja joj se nije ispunila, pa čak ni kao glumici. Sudbina joj je namenila sasvim drugi put kojim korača od sedamnaeste godine, od trenutka kada je, onako probe radi, otišla na prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti i – položila iz prve!

Stalna članica Beogradskog dramskog pozorišta postala je 2008. godine i zbog toga je jako zadovoljna jer joj to, kako kaže, „daje sigurnost, naročito kada kao žena uđe u neke godine”.

Slaže se da su glumice i na ovim našim balkanskim prostorima nekako korak iza muških kolega i priča kako je svojevremeno čitala jedan članak o dodeli prestižnih Tomi nagrada koje su u pozorišnom svetu ekvivalent Oskaru, Gremiju i Emi nagradama.

– Prosto je neverovatno da nije bilo dovoljno žena u glavnim ulogama koje bi mogle da budu nominovane jer producenti skoro isključivo postavljaju komade u kojima su jedino muškarci zvezde. I Holivud je surov. Od žena se traži da izgledaju fantastično i posle pedesete godine, a muškarcima se gleda kroz prste. Privilegovani su u svetu glume, njih angažuju za glavne uloge. Doduše, ne treba smetnuti s uma i da su u literaturi koja je do sada pisana žene manje prisutne od muškaraca – kaže glumica koju su televizijski gledaoci zapamtili po ulogama u serijama „Lisice”, „Ono kao ljubav”, „Cvat lipe na Balkanu”, „Urgentni centar”, „Čizmaši”, „Komšije”...

– Znam i da su tinejdžerke sklonije da za svoje idole biraju muške zvezde. Može biti da je tako jer su manje stidljive od dečaka. Činjenica je da živimo u svetu muškaraca. Ali, moram da priznam da baš nešto i ne razmišljam zašto je to tako – priznaje Nataša i kaže da je njoj najvažnije kako će da odigra poverenu joj ulogu.

– Uvek sam sebe cenila onoliko koliko sam bila dobra u poslednjoj ulozi. Zato sam se uvek trudila da dam najviše od sebe. Imala sam sreću da su mi davali da igram različite uloge pa mi je to davalo prostor za kreativnost. Nisam ostala ograničena jednim likom i šetala sam po žanrovima. Nastupala sam i u klasičnim pozorišnim predstavama i u mjuziklu, koji je posebno zahtevan i traži ozbiljnu, skoro vojničku disciplinu. Ne znam zbog čega je kod nas taj žanr potcenjen iako ga publika jako voli – kaže glumica koja tumači ulogu gospođe Tenardije u dugovečnom i rado gledanom mjuziklu „Jadnici”.

– To je za mene najbolji ikada napisan mjuzikl. I mi koji ga godinama izvodimo, volimo da ga igramo. Tokom predstave, kada nisam na sceni, gledam ga sa strane i – uživam. To je za mene Brodvej u Beogradu – tvrdi naša sagovornica.

A na pitanje kako gradi uloge, kaže da pre svega razdvaja ulogu koju tumači od onoga što je ona.

– Naravno, razmišljam o ulogama i kada sam u kuhinji i na terasi, kada šetam... a ne samo na probama ili u trenucima pre nego što reditelj vikne: „Akcija”! Potrebno mi je da shvatim ko je osoba koju ću da tumačim, zbog čega reaguje tako kako reaguje. Glumac mora da razume druge ljude, da ih ne optužuje i ne sudi olako o njihovim postupcima, već da nađe način da ih opravda. Mora da razume logiku te osobe, makar ona bila i ubica. Naravno, sve je to individualno jer svako od nas ima drugačiju pretpostavku zbog čega je neki lik onakav kakav je. Svaka glumica ima neko svoje iskustvo iz kojeg crpi to razumevanje. Zato mislim da je za ovaj posao kojim se bavim bitna empatija. Ja volim svoje likove – objašnjava Nataša Marković.

Kako iz jednog žanra prelazi u drugi, pitamo je, a ona daje najjednostavniji mogući odgovor:

– Tehnički, to su različiti žanrovi. Glumački sve je – isto.

Kaže i da je sasvim logično da će u pozorištu govoriti glasnije nego dok snima neku scenu za film ili seriju, kao i da je bitno da glumac poseduje i dozu kreativnosti i discipline. Istovremeno.

– Deluje da ovo jedno drugo poništava, ali nije tako. Naprotiv!

Natašu gledaoci trenutno gledaju u seriji „Komšije” u kojoj glumi Nadu, majku troje dece, što joj se veoma svidelo.

– Televizija je u svetu pojela film. Ulažu se velika sredstva, biraju odlične glumce. I taj svetski trend sada je stigao i kod nas. Veoma mi je drago što me ima na televiziji, evo sada snimam „Urgentni centar” koji će imati veliki broj epizoda, 60! I „Komšije” imaju dosta epizoda. Ne žalim se – kaže smejući se.

U novoj sezoni „Urgentnog centra” Nataša će se oprobati u ulozi koju do sada nije tumačila.

– Imam epizodu koja me beskrajno raduje jer sam dobila priliku da odigram i jednu narkomanku. Manipulativnu, neodgovornu, nesigurnu. I mnogo mi je drago što njihove priče nemaju uvek tužan kraj. Moguć je i hepiend.

Sa matičnim pozorištem neposredno nakon razgovora za naš list gostovala je sa predstavom „Crna kutija” u Crnoj Gori, da bi se potom spremala za „Urgentni centar”. Dalje planove nije kovala. Osim da leto provede negde daleko, kako to već godinama čini. Ovaj put kod prijatelja u Astani, glavnom gradu Kazahstana.