Волим своје ликове

Није тајна да је Наташа Марковић као мала силно прижељкивала да једног дана ради као касирка. Жеља јој се није испунила, па чак ни као глумици. Судбина јој је наменила сасвим други пут којим корача од седамнаесте године, од тренутка када је, онако пробе ради, отишла на пријемни испит на Факултету драмских уметности и – положила из прве!

Стална чланица Београдског драмског позоришта постала је 2008. године и због тога је јако задовољна јер јој то, како каже, „даје сигурност, нарочито када као жена уђе у неке године”.

Слаже се да су глумице и на овим нашим балканским просторима некако корак иза мушких колега и прича како је својевремено читала један чланак о додели престижних Томи награда које су у позоришном свету еквивалент Оскару, Гремију и Еми наградама.

– Просто је невероватно да није било довољно жена у главним улогама које би могле да буду номиноване јер продуценти скоро искључиво постављају комаде у којима су једино мушкарци звезде. И Холивуд је суров. Од жена се тражи да изгледају фантастично и после педесете године, а мушкарцима се гледа кроз прсте. Привилеговани су у свету глуме, њих ангажују за главне улоге. Додуше, не треба сметнути с ума и да су у литератури која је до сада писана жене мање присутне од мушкараца – каже глумица коју су телевизијски гледаоци запамтили по улогама у серијама „Лисице”, „Оно као љубав”, „Цват липе на Балкану”, „Ургентни центар”, „Чизмаши”, „Комшије”...

– Знам и да су тинејџерке склоније да за своје идоле бирају мушке звезде. Може бити да је тако јер су мање стидљиве од дечака. Чињеница је да живимо у свету мушкараца. Али, морам да признам да баш нешто и не размишљам зашто је то тако – признаје Наташа и каже да је њој најважније како ће да одигра поверену јој улогу.

– Увек сам себе ценила онолико колико сам била добра у последњој улози. Зато сам се увек трудила да дам највише од себе. Имала сам срећу да су ми давали да играм различите улоге па ми је то давало простор за креативност. Нисам остала ограничена једним ликом и шетала сам по жанровима. Наступала сам и у класичним позоришним представама и у мјузиклу, који је посебно захтеван и тражи озбиљну, скоро војничку дисциплину. Не знам због чега је код нас тај жанр потцењен иако га публика јако воли – каже глумица која тумачи улогу госпође Тенардије у дуговечном и радо гледаном мјузиклу „Јадници”.

– То је за мене најбољи икада написан мјузикл. И ми који га годинама изводимо, волимо да га играмо. Током представе, када нисам на сцени, гледам га са стране и – уживам. То је за мене Бродвеј у Београду – тврди наша саговорница.

А на питање како гради улоге, каже да пре свега раздваја улогу коју тумачи од онога што је она.

– Наравно, размишљам о улогама и када сам у кухињи и на тераси, када шетам... а не само на пробама или у тренуцима пре него што редитељ викне: „Акција”! Потребно ми је да схватим ко је особа коју ћу да тумачим, због чега реагује тако како реагује. Глумац мора да разуме друге људе, да их не оптужује и не суди олако о њиховим поступцима, већ да нађе начин да их оправда. Мора да разуме логику те особе, макар она била и убица. Наравно, све је то индивидуално јер свако од нас има другачију претпоставку због чега је неки лик онакав какав је. Свака глумица има неко своје искуство из којег црпи то разумевање. Зато мислим да је за овај посао којим се бавим битна емпатија. Ја волим своје ликове – објашњава Наташа Марковић.

Како из једног жанра прелази у други, питамо је, а она даје најједноставнији могући одговор:

– Технички, то су различити жанрови. Глумачки све је – исто.

Каже и да је сасвим логично да ће у позоришту говорити гласније него док снима неку сцену за филм или серију, као и да је битно да глумац поседује и дозу креативности и дисциплине. Истовремено.

– Делује да ово једно друго поништава, али није тако. Напротив!

Наташу гледаоци тренутно гледају у серији „Комшије” у којој глуми Наду, мајку троје деце, што јој се веома свидело.

– Телевизија је у свету појела филм. Улажу се велика средства, бирају одличне глумце. И тај светски тренд сада је стигао и код нас. Веома ми је драго што ме има на телевизији, ево сада снимам „Ургентни центар” који ће имати велики број епизода, 60! И „Комшије” имају доста епизода. Не жалим се – каже смејући се.

У новој сезони „Ургентног центра” Наташа ће се опробати у улози коју до сада није тумачила.

– Имам епизоду која ме бескрајно радује јер сам добила прилику да одиграм и једну наркоманку. Манипулативну, неодговорну, несигурну. И много ми је драго што њихове приче немају увек тужан крај. Могућ је и хепиенд.

Са матичним позориштем непосредно након разговора за наш лист гостовала је са представом „Црна кутија” у Црној Гори, да би се потом спремала за „Ургентни центар”. Даље планове није ковала. Осим да лето проведе негде далеко, како то већ годинама чини. Овај пут код пријатеља у Астани, главном граду Казахстана.