Jordansko čvorište bliskoistočnih previranja
Mere štednje zavedene posle sporazuma s Međunarodnim monetarnim fondom dovele su do masovnih protesta i drmanja vlade u Jordanu. Kriza u hašemitskoj kraljevini ima i uzroke dublje od drastičnog povećanja poreza i drugih nameta za punjenje državnog budžeta. Kao što je u raznim navratima ova naizgled skrajnuta arapska zemlja bila važan saveznik iz drugog plana za mnoge veće igrače, preko Jordana se sada, preteći da mu skrše leđa i kolena, prelamaju mnogi značajni procesi. Na delu u jordanskim previranjima su: odblesci „arapskog proleća“, posledice iračke invazije i sirijskog rata, pre svega razlivanje izbeglica regionom, te palestinsko pitanje i saudijsko prestrojavanje.
Demonstracije su u Jordanu počele u januaru, da bi protekle nedelje, pošto vlada nije prestajala da uvodi nove namete i podiže cene još više proizvoda, na ulicama gradova širom ove male zemlje okupile desetine hiljada ljudi. Jordancima se nije svidela ideja da oni odmah izvesno postanu još siromašniji da bi se država, koju optužuju da žmurenjem na razmahanu korupciju pušta novac da otiče niz crnu rupu, ubuduće eventualno izvukla iz ekonomskih muka.
Vlastima se mora priznati da su, pre nego poskupljenjima, iz krize nastojale da se izvuku pomoću stranog novca, ali se s tim moralo prestati kad je javni dug u samo nekoliko godina skočio za dvadesetak odsto, na 95 procenata BDP-a, bez poboljšanja opšteg stanja jordanskih finansija i uz rast nezaposlenosti na oko 18 odsto. Ostavši bez znatnog dela strane pomoći, zvanični Aman, jedna od arapskih prestonica najskupljih za život, uspeo je dobiti zajam od MMF-a, ali je ovaj poverilac zahtevao racionalizaciju državne kase, koju je Jordan počeo dovoditi u red onim što je podbunilo građane: serijom sve težih udara na njihov džep. Stanje bi bilo lakše da Jordan ne izdržava mnoštvo izbeglica iz Sirije. Uz sve one koji su izbegli iz Iraka i s drugih bliskoistočnih ratnih i trusnih područja, računa se da su oko četvrtine trenutnih stanovnika Jordana, prema nekim računicama i više od toga, zapravo stranci, to jest izbeglice. Jordan ima tu nesreću da su ga mimoišli nafta i ostali resursi, pa je oduvek bio zavisan od strane pomoći i onoga što su gastarbajteri slali kući iz imućnijih država regiona. Usled pada cene nafte i ekonomske krize koja je pogurala i „arapsko proleće“, stranog novca je sve manje i Jordan je upao u probleme.
Prestanak izdašnih uplata Saudijske Arabije, pomoći koja se merila milijardama dolara, naročita je nevolja za Jordan. I ta nagla odluka Kuće Sauda možda ima veze s izbeglicama, ali s onima koji su odavno postali Jordanci. Većina državljana te zemlje zapravo su potomci izbeglih Palestinaca, za koje se veruje da se neće složiti s navodnom podrškom Saudijaca američkom planu za rešenje palestinskog pitanja, koji bi uskoro trebalo da bude obelodanjen. Očekuje se da će taj predlog biti naklonjen Izraelu i nepovoljan po Palestince, kao i da je, prema nekim izveštajima, jordanski kralj Abdulah Drugi već protestovao zbog toga. Kazna za njega, distanciranje od njegovog naroda i želja za saradnjom s Izraelom, kako se spekuliše, nagnali su Saudijsku Arabiju da obustavi pomoć Jordanu. Mediji poput „Nju Araba“, povezani s katarskom dinastijom, time i suprotstavljeni Saudijcima, inače su oko Nove godine prenosili glasine da je neočekivano penzionisanje dvojice braće i jednog rođaka Abdulaha Drugog iz vojske ishod zavere u kojoj su oni, podsticani iz Rijada, smerali da svrgnu jordanskog kralja.
Ako ne na saudijskom dvoru, Abdulah Drugi važi za omiljenog u zemlji. Otkako je preuzeo vlast 1999. godine, nijedan od većih protesta i nemira nije mu okrnjio autoritet, dobrim delom zato što se uvek držao kao da je iznad dnevne politike, prepuštajući vladi da, u dogovoru s njim, povlači poteze i bez problema smenjujući premijere kad bi se neka odluka pokazala previše nepopularnom. Uz navodno razobručenu korupciju, to je stvorilo državu sasvim netransparentnu, onakvu kakva je na drugim mestima u arapskom svetu implodirala u takozvanom „proleću“ 2011. godine.
Tada je nezadovoljstvo masa potpalila ekonomska kriza u nepotističkim i klijentelističkim sistemima čije su vladajuće klike postale ranjive nakon što su podanici shvatili da će, osim ličnih sloboda, izgleda morati da se odreknu i hleba. Lični ugled Abdulaha Drugog, širokogrudijeg prema narodu nego što su to neki drugi vladari među Arapima, radi u njegovu korist, ali po ostalim parametrima se Jordan, mada apsolutnog poklapanja nema, opasno približio stanju iz 2011.
Kompromisi sa javnim mnjenjem i spremnost na ustupke prethodnih godina su učinili mnogo za Abdulaha Drugog, pa je i sada premijer Hani el Malki podneo ostavku a na njegovo mesto je doveden pređašnji ministar obrazovanja Omar el Razaz, koji je, javlja Al Džazira, navodno spreman da potpiše odustajanje od najtegobnijih nameta koji su srušili njegovog prethodnika. Ipak, protesti se nastavljaju.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
