Trudnoj profesorki oduzeli stan

Takovo – Odnedavno imamo novu reč koja označava pojam maltretiranja na poslu – "mobing". Najčešći je, tvrde sindikati lekara i farmaceuta, u sektorima koje kontroliše država. Jelena Dupljanin, mlada profesorka geografije u OŠ "Takovski ustanak" u Takovu, po onome kako je za "Politiku" opisala svoj slučaj, našla se upravo na udaru "mobinga".

– Imala sam, prošle školske godine, punu normu časova: 12 u matičnoj školi i sedam u odeljenju u Gornjim Banjanima. Sad su moje časove u Takovu dali drugom nastavniku, a oduzeli mi u Banjanima šesti razred da bi mi što manje časova ostalo. Ostala sam samo sa 12 časova sedmično (prema radu i plata), a treba da ih držim u isturenim odeljenjima, i to u Banjanima (13 km) i u Boljkovcima (17 km). Stanujem u školskom stanu u dvorištu takovske škole, imam devojčicu od tri godine i, već četiri meseca, nosim drugo dete, pa bi putovanje u isturena odeljenja bilo i naporno i opasno po mene – žali nam se profesorka.

Jelena objašnjava i zašto bi bilo rizično njeno svakodnevno truckanje autobusom od škole do škole. Banjane bi nekako i "svarila", bolji je put, bliži su i dobra je autobuska veza. Ali Boljkovci! Valja joj poraniti iz Takova do Srčanika, autobusom četiri kilometra, pa tu prestajati čitav sat dok autobus iz Gornjeg Milanovca ne naiđe za Boljkovce. Put vijugav, rupčast. Istina, ako ne želi da porani, može do Srčanika i kasnije, ali peške. U povratku isto. A bliži se i zima.

– Sve je počelo krajem prošle školske godine, kada mi je direktorka saopštila da moram da napustim školski stan. Dobila sam ga kao devojka, bez ikakvog papira, na reč. Ubrzo sam se udala i, evo, čekam drugo dete. Istina, škola mi je izdala i jedan dokument koji sam koristila u druge svrhe, a u njemu piše da OŠ u Takovu, "na osnovu dokumentacije koju poseduje, izdaje potvrdu da je Jeleni Pešić (devojačko prezime) dodelila službeni stan, u zakup, na neodređeno vreme". Od tada do danas psihičko maltretiranje ne prestaje, pa sam morala da odem na bolovanje da bih se sačuvala od težih posledica i da sačekam kako će na moje žalbe odgovoriti nadležni, od školskog odbora do Ministarstva prosvete – priča Jelena.

Pokušali smo da čujemo i drugu stranu u ovom slučaju, ali smo samo delimično uspeli.

– Ne želim da dajem nikakve izjave za novine – odgovorila je direktorka škole Branka Žižović na nekoliko naših pitanja. – Sve je urađeno po zakonu i kako je organizacija nastave zahtevala, što prosvetni organi mogu da provere. Nije reč ni o kakvom "mobingu", to su sve priče rekla-kazala i u to neću da se upuštam.

Čini se da profesorka Jelena Dupljanin, makar da je sve to na šta se žali urađeno po zakonu, zaslužuje ljudsku pažnju. U prilog ovome ide činjenica da je takovsko-rudnički kraj odavno napadnut "belom kugom". U matičnoj školi "Takovski ustanak" najmlađi razred je i najmanji, čine ga tri prvačića. U njenom odeljenju, u Boljkovcima, u osam razreda je tridesetak đaka, a u učionici petog razreda sedi samo jedan učenik. Više četvororazrednih seoskih škola je zakatančeno (Lozanj, Mutanj, Donji Branetići, Ozrem, Šilopaj, Teočin...). Čak i u gradskim školama je svakog septembra manje prvaka nego osmaka.