Трудној професорки одузели стан

Таково – Однедавно имамо нову реч која означава појам малтретирања на послу – "мобинг". Најчешћи је, тврде синдикати лекара и фармацеута, у секторима које контролише држава. Јелена Дупљанин, млада професорка географије у ОШ "Таковски устанак" у Такову, по ономе како је за "Политику" описала свој случај, нашла се управо на удару "мобинга".

– Имала сам, прошле школске године, пуну норму часова: 12 у матичној школи и седам у одељењу у Горњим Бањанима. Сад су моје часове у Такову дали другом наставнику, а одузели ми у Бањанима шести разред да би ми што мање часова остало. Остала сам само са 12 часова седмично (према раду и плата), а треба да их држим у истуреним одељењима, и то у Бањанима (13 км) и у Бољковцима (17 км). Станујем у школском стану у дворишту таковске школе, имам девојчицу од три године и, већ четири месеца, носим друго дете, па би путовање у истурена одељења било и напорно и опасно по мене – жали нам се професорка.

Јелена објашњава и зашто би било ризично њено свакодневно труцкање аутобусом од школе до школе. Бањане би некако и "сварила", бољи је пут, ближи су и добра је аутобуска веза. Али Бољковци! Ваља јој поранити из Такова до Срчаника, аутобусом четири километра, па ту престајати читав сат док аутобус из Горњег Милановца не наиђе за Бољковце. Пут вијугав, рупчаст. Истина, ако не жели да порани, може до Срчаника и касније, али пешке. У повратку исто. А ближи се и зима.

– Све је почело крајем прошле школске године, када ми је директорка саопштила да морам да напустим школски стан. Добила сам га као девојка, без икаквог папира, на реч. Убрзо сам се удала и, ево, чекам друго дете. Истина, школа ми је издала и један документ који сам користила у друге сврхе, а у њему пише да ОШ у Такову, "на основу документације коју поседује, издаје потврду да је Јелени Пешић (девојачко презиме) доделила службени стан, у закуп, на неодређено време". Од тада до данас психичко малтретирање не престаје, па сам морала да одем на боловање да бих се сачувала од тежих последица и да сачекам како ће на моје жалбе одговорити надлежни, од школског одбора до Министарства просвете – прича Јелена.

Покушали смо да чујемо и другу страну у овом случају, али смо само делимично успели.

– Не желим да дајем никакве изјаве за новине – одговорила је директорка школе Бранка Жижовић на неколико наших питања. – Све је урађено по закону и како је организација наставе захтевала, што просветни органи могу да провере. Није реч ни о каквом "мобингу", то су све приче рекла-казала и у то нећу да се упуштам.

Чини се да професорка Јелена Дупљанин, макар да је све то на шта се жали урађено по закону, заслужује људску пажњу. У прилог овоме иде чињеница да је таковско-руднички крај одавно нападнут "белом кугом". У матичној школи "Таковски устанак" најмлађи разред је и најмањи, чине га три првачића. У њеном одељењу, у Бољковцима, у осам разреда је тридесетак ђака, а у учионици петог разреда седи само један ученик. Више четвороразредних сеоских школа је закатанчено (Лозањ, Мутањ, Доњи Бранетићи, Озрем, Шилопај, Теочин...). Чак и у градским школама је сваког септембра мање првака него осмака.