Bujice ostave blato a odnesu velike pare

– Destruktivnost poplava, broj žrtava i materijalna šteta svakako bi bili manji da smo imali preventivu pre svega na bujičnim slivovima, s obzirom na to da su bujične poplave najčešće i najopasnije poplave iz svega što se ubraja u prirodne katastrofe. Posle poplava 2014. godine bilo je predviđeno da se uredi reka Turija, ali posao je odložen jer je bilo prečih stvari. Onda su krenule velike vode i sve odnele. Sada će morati da se uraditi sanacija i nadoknadi šteta a šteta je deset puta skuplja nego što bi bilo ulaganje u njeno sprečavanje. Stanje će biti kao ono prvobitno, a kada se sve sabere tim parama mogao je da se nadogradi sistem da nikoga više glava ne zaboli – uveren je Marković.

Po njegovim rečima jedan od uzroka razornih posledica poplava u poslednjih deset godina je izostanak ili tek neznatna preventiva u periodu od 1990. do 2014. godine. A tradicija postoji i znamo kako se to radi.

– Početak  kontrole  erozionih  procesa  i obuzdavanje bujica  u  Srbiji  započelo je krajem 19. veka i to na prostoru Grdeličke  klisure, koji  je  potpuno sređen do  kraja  sedamdesetih  godina prošlog veka pa se i danas ističe kao primer dobre prakse na svetskom nivou. Do  početka  devedesetih  godina prošlog  veka, u  Srbiji  je urađeno dosta toga, počev od pregrada za zaustavljanje  nanosa, regulisanja bujičnih korita, mikroakumulacije, izgradnje obaloutvrde uz pošumljavanje i ozelenjavanje više od  20.000  hektara goleti, jaruga i  degradiranih  zemljišnih  površina. Zaštita od erozije i uređenje bujica najintenzivnije su izvođeni od sredine pedesetih do kraja osamdesetih godina 20. veka

– Bujice su bile umirene, ali izostalo je održavanje i pregrade su postale deponijske, prepunjene... Najgore je bio u vreme kada je Mlađan Dinkić bio ministar finansija jer je on smatrao da je za zaštitu od erozija i uređenje bujica nepotrebno davati pare. Poslednje tri godine smo se probudili, dosta je popravljeno, obnovljeno ali je malo  novih  objekata. Mnogo nam još treba da bi se vratili na sistem koji je bio relativno zadovoljavajući – dodaje naš sagovornik.

– Potrebno je promeniti Zakon o vodama, on je loš zato što je vodotokove drugog reda – bujične tokove prepustio lokalnoj samoupravi jer je država odgovorna za vodotokove prvog reda. Može li opština sama da brine? Ne može očigledno –  primećuje direktor „Erozije” navodeći da su ove godine radili operativni plan za odbranu od poplava za Pirot, ali su opredeljena sredstva opštine za taj posao bila višestruko manja od neophodnih.

Još jedan od problema na koji se već duže vreme ukazuje je nedostatak specijalizovanih  vodoprivrednih organizacija.

– Naša firma za uređenje slivova za borbu protiv bujica i erozije je formirana 1947. godine i jedna je od retkih koja nije privatizovana, ipak je prevladao razum, pa smo opstali kao društveno preduzeće. Zaduženi smo za održavanje Južne Morave i Nišave, praktično od Stalaća do Bujanovca, odnosno bugarske granice – kaže direktor „Erozije” Slobodan Marković dodajući da državi ne duguju ni dinar, odnosno pozitivno posluju. Nažalost dugačak je spisak vodoprivrednih preduzeća koja su, posle prodaje, jednostavno upropašćena. Niška „Južna Morava”, „Vodogradnja” iz Vranja, „Vodoprivreda” iz Negotina... „Erozija” je postojala u Vladičinom Hanu, Knjaževcu, Kragujevcu... Kamen na kamenu nije ostao. Privatnik neće da radi u bespućima, sa malo zarade ili bez nje – priča Marković koji je punih 18 godina direktor u firmi koja trenutno ima aktivna četiri gradilišta.

Niška „Erozija” je imali četiri rasadnika u kojima je proizvedeno tri miliona sadnica bora i smrče za pošumljavanje i sve je to posađeno u vreme radnih akcija. Poslednjih godina nema pošumljavanja. Bilo je i zatravnjivanja. Kada je zemlja gola ona je podložna ispiranju, kapi kiše razbijaju zemlju i voda ih nosi kao što je nedavno Turija donela blato do aleksinačkih sela, ostavljajući golet.

– Tone i tone semena trave smo mi delili seljacima i učili ih kako da oru i seju da bi je koristili za ishranu stoke i zaustavili ispiranje tla. Sada toga nema – zaključuje Marković.