Smiriti strasti, posvetiti se studentima

Rektor Arsenijević je smenjen odlukom ministra prosvete Mladena Šarčevića, posle sukoba sa grupom profesora koji su ga pre godinu dana optužili za „nepotizam, mobing, bezakonje”. Mnogo „prljavog veša” je izneto i pred javnost, a strasti na Univerzitetu u Kragujevcu su još uzavrele. Kako mislite da povežete pokidane konce međuljudskih odnosa, što je, pretpostavljamo, važno za stabilan i kvalitetan rad.

Organi univerziteta treba, pre svega, da se vrate uobičajenim poslovima koji su vezani isključivo za obrazovanje, razvoj nauke i inovacije. To su osnovni principi na kojima počiva delatnost svakog univerziteta. Umesto po sukobima o kojima se dosta pisalo i na naslovnim stranama dnevne štampe, kragujevački univerzitet bi ubuduće trebalo da se pojavljuje tamo gde mu je i mesto, u časopisima vrhunskog kvaliteta, na međunarodno priznatim kongresima, skupovima koji promovišu nauku. A međuljudski odnosi bi mogli da se poprave i tako što će smiriti strasti, tako što će profesori pokazati više međusobnog uvažavanja. Studenti moraju to da osete, jer oni u profesorima treba da vide ideal.

Kako se vi lično osećate kao v. d. rektora koji je na tu funkciju izabran u jednoj vrsti vanrednih okolnosti, posle smene rektora Arsenijevića kome su Senat Univerziteta i Savet Univerziteta u starom sazivu dali gotovo nepodeljenu podršku.

Situacija jeste bila vanredna i tačno je da je bivši rektor imao veliku podršku, ali imam je i ja. Od 21 člana novog saziva Saveta Univerziteta za mene je glasalo njih 20, a podržalo me je i 11 od ukupno 12 fakulteta u sastavu Univerziteta u Kragujevcu. Takođe, smatram da kao profesor mlađe generacije sa velikim međunarodnim iskustvom imam dovoljno energije da se uhvatim ukoštac sa ovim veoma složenim i odgovornim poslom.

Kako komentarišete prisustvo policije na Ekonomskom fakultetu, gde je održana sednica novog saziva Saveta Univerziteta na kojoj ste izabrani za v. d. rektora.

Ne mogu to da komentarišem, jer nisam prisustvovao sednici.

Šta ćete prvo uraditi?

Prvi zadatak je vraćanje univerziteta u normalne tokove, jer u roku od šest meseci moraju da se organizuju redovni izbori za rektora. U toku je prijem novih studenata, a onda sledi rad na osnivanju nekih novih studijskih programa.

Visoke tehnologije moraju da prožimaju sve naučne i umetničke oblasti koje su zastupljene na univerzitetu. Kao profesor tehnike, smatram da su informacione tehnologije danas sastavni deo svih disciplina i da univerzitet treba da se kreće u tom smeru. Neke studijske programe moramo da prilagodimo savremenim tehnološkim trendovima. U tom smislu, računski centar mora znatno da se ojača, da bude bar sličan centrima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu.

I međunarodna saradnja mora da bude na višem nivou. Mnogo sam vremena proveo na stranim univerzitetima, poznate su mi njihove prednosti, ali i mane. Mladi moraju da vide perspektivu ovde. Insistiram na tom opredeljenju. Takođe, veza sa SANU mora da bude čvršća, bar onoliko čvrsta koliko je pre bila.

Veliku pažnju posvetiću formiranju spinofova i startapova, malih, ali funkcionalnih naučnoprivrednih zajednica. To je magistrala kojom treba da se kreće ovaj univerzitet. U pitanju je budućnost naših mladih istraživača, kojima mora biti omogućeno da se bave naukom, ali i da se direktno zapošljavaju i pristojno žive.

Novi rektor Univerziteta u Beogradu profesorka Ivanka Popović založila se za prijem što većeg broja stranih studenata. Šta će biti vaša strateška odrednica?

Ponavljam, univerzitet i fakulteti postoje zbog studenata, mladih naučnih radnika. Oni ovde mogu da ostanu samo ako im obezbedimo adekvatne uslove – i za rad i za život.