Смирити страсти, посветити се студентима

Ректор Арсенијевић је смењен одлуком министра просвете Младена Шарчевића, после сукоба са групом професора који су га пре годину дана оптужили за „непотизам, мобинг, безакоње”. Много „прљавог веша” је изнето и пред јавност, а страсти на Универзитету у Крагујевцу су још узавреле. Како мислите да повежете покидане конце међуљудских односа, што је, претпостављамо, важно за стабилан и квалитетан рад.

Органи универзитета треба, пре свега, да се врате уобичајеним пословима који су везани искључиво за образовање, развој науке и иновације. То су основни принципи на којима почива делатност сваког универзитета. Уместо по сукобима о којима се доста писало и на насловним странама дневне штампе, крагујевачки универзитет би убудуће требало да се појављује тамо где му је и место, у часописима врхунског квалитета, на међународно признатим конгресима, скуповима који промовишу науку. А међуљудски односи би могли да се поправе и тако што ће смирити страсти, тако што ће професори показати више међусобног уважавања. Студенти морају то да осете, јер они у професорима треба да виде идеал.

Како се ви лично осећате као в. д. ректора који је на ту функцију изабран у једној врсти ванредних околности, после смене ректора Арсенијевића коме су Сенат Универзитета и Савет Универзитета у старом сазиву дали готово неподељену подршку.

Ситуација јесте била ванредна и тачно је да је бивши ректор имао велику подршку, али имам је и ја. Од 21 члана новог сазива Савета Универзитета за мене је гласало њих 20, а подржало ме је и 11 од укупно 12 факултета у саставу Универзитета у Крагујевцу. Такође, сматрам да као професор млађе генерације са великим међународним искуством имам довољно енергије да се ухватим укоштац са овим веома сложеним и одговорним послом.

Како коментаришете присуство полиције на Економском факултету, где је одржана седница новог сазива Савета Универзитета на којој сте изабрани за в. д. ректора.

Не могу то да коментаришем, јер нисам присуствовао седници.

Шта ћете прво урадити?

Први задатак је враћање универзитета у нормалне токове, јер у року од шест месеци морају да се организују редовни избори за ректора. У току је пријем нових студената, а онда следи рад на оснивању неких нових студијских програма.

Високе технологије морају да прожимају све научне и уметничке области које су заступљене на универзитету. Као професор технике, сматрам да су информационе технологије данас саставни део свих дисциплина и да универзитет треба да се креће у том смеру. Неке студијске програме морамо да прилагодимо савременим технолошким трендовима. У том смислу, рачунски центар мора знатно да се ојача, да буде бар сличан центрима у Београду, Нишу, Новом Саду.

И међународна сарадња мора да буде на вишем нивоу. Много сам времена провео на страним универзитетима, познате су ми њихове предности, али и мане. Млади морају да виде перспективу овде. Инсистирам на том опредељењу. Такође, веза са САНУ мора да буде чвршћа, бар онолико чврста колико је пре била.

Велику пажњу посветићу формирању спинофова и стартапова, малих, али функционалних научнопривредних заједница. То је магистрала којом треба да се креће овај универзитет. У питању је будућност наших младих истраживача, којима мора бити омогућено да се баве науком, али и да се директно запошљавају и пристојно живе.

Нови ректор Универзитета у Београду професорка Иванка Поповић заложила се за пријем што већег броја страних студената. Шта ће бити ваша стратешка одредница?

Понављам, универзитет и факултети постоје због студената, младих научних радника. Они овде могу да остану само ако им обезбедимо адекватне услове – и за рад и за живот.