Šešir profesora Vujića ostao bez naslednika
Kragujevac – Možda zato što smo iz Kragujevca. Da je projekat osmišljen u Beogradu, verovatno bi bio podržan. Ali, moram to da kažem, plemenite ideje se ne rađaju uvek u najvećim gradovima, ali su uvek plod ljubavi požrtvovanih ljudi, bez obzira na to gde žive, kaže legendarni kragujevački profesor Petar Stefanović, osnivač ovdašnjeg Centra za mlade „Škola mira”, razočaran što Ministarstvo prosvete ove godine nije podržalo projekat „U svakoj školi ima poneki profesor Kosta Vujić”.
– Žao mi je, najviše zbog đaka. Izgleda da su oni samo formalno centar našeg obrazovnog sistema. Stalno pričamo o tome koliko je važno podsticati ih da razmišljaju svojom glavom, a sada im je oduzeto pravo da iznesu svoj stav, da kažu šta misle o svojim nastavnicima. Imam utisak da se neko u ovom slučaju ogrešio o učenike. Ne mislim da je to uradio ministar prosvete Mladen Šarčević, pre bih rekao da je u pitanju propust njegovih saradnika, onih koji su odlučivali o tome kome će i koliko sredstava biti dodeljeno na konkursu za projekte od nacionalnog značaja za obrazovanje i vaspitanje – navodi Stefanović.
Projekat „U svakoj školi ima poneki profesor Kosta Vujić” osmislila je grupa kragujevačkih prosvetnih radnika, dugogodišnjih saradnika profesora Stefanovića, sa idejom da đaci biraju „omiljene nastavnike”. Resorno ministarstvo je prošle godine podržalo tu ideju, sa skromnih 400.000 dinara, pa je nekolicini ovdašnjih profesora, koji su dobili najviše glasova učenika, na maloj svečanosti u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji uručeno prigodno priznanje – „Plaketa profesora Vujića”.
Plaketa je rad kragujevačkog juvelira Slavoljuba Galića. U pitanju je lep bareljef sa imitacijom štapa i, naravno, šešira – zaštitnog znaka čuvenog profesora nemačkog jezika u Prvoj beogradskoj gimnaziji Koste Vujića, koji je jedno vreme predavao i u kragujevačkoj gimnaziji. Nažalost, šešir profesora Vujića je ove godine ostao bez naslednika.
– Žao mi je i nastavnika koji su ove godine trebalo da ponesu ovo priznanje. Čitav radni vek sam proveo u prosveti. Verujte mi, znam koliko je težak taj posao. Pogotovu danas, kada su srozani i ugled profesora i njihova primanja. U svakom žitu ima kukolja, ali većina nas prosvetnih radnika voli svoj posao, posvećena je đacima. Razgovarao sam sa kolegama, očekivali su i radovali se novom izboru „omiljenog nastavnika”. Učinio sam sve što sam mogao, pisao ministru Šarčeviću, ali nije vredelo. Ne mogu sebi da oprostim što nisam uspeo – kaže Stefanović sa osećanjem da je izneverio i sebe i kolege.
Prošle godine je u izboru „omiljenog profesora” učestvovalo više od 2.000 đaka sa područja Šumadije. Profesor Stefanović je nameravao da projekat ponudi celoj Srbiji, da „šešir profesora Vujića” postane priznanje od nacionalnog značaja i bude satisfakcija za predani rad i kolegama u Užicu, Čačku, Vranju, Prijepolju, Valjevu, Novom Pazaru, Leskovcu, Kraljevu, Kruševcu, Zaječaru, Šapcu, Loznici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Pirotu, Subotici, Požarevcu, Negotinu, Jagodini, Paraćinu, Ćupriji...
– Ako treba, odreći ću se i autorstva, samo da projekat zaživi. Zar nije bolje da đaci uspostavljaju prisniju vezu sa profesorima, umesto što ih prepuštamo „zvezdama” rijaliti programa. Kakve vrednosti hoćemo da gradimo, to je ključno pitanje koje namećem za raspravu kroz projekat „U svakoj školi ima poneki profesor Kosta Vujić” – poručuje profesor Stefanović.
Kragujevački Centar za mlade „Škola mira”, u čijim je projektima do sada učestvovalo više od 12.000 đaka, ove godine obeležava tri decenije postojanja i rada. Ali ne svečano kako bi trebalo, kaže profesor Stefanović, već sa pitanjem da li je sve bilo uzalud.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
