NATO u strahu od Trampa
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Novo sedište NATO-a, u kojem je ovih dana završeno preseljenje administrativnih službi, zamišljeno je da svojim dimenzijama i sjajem prikaže moć i jedinstvo Severnoatlantske vojne alijanse. Uoči početka samita koji danas i sutra okuplja šefove država zemalja članica, luksuzno zdanje na briselskom Bulevaru Leopolda Trećeg, međutim, više deluje kao odgovarajuća scenografija za neslaganja unutar bloka, najpre između predsednika SAD i ostalih saveznika. Donald Tramp je, naime, još u predizbornoj kampanji ocenio da je alijansa „prevaziđena”, a oštar ton je zadržao i nakon ulaska u Belu kuću, zamerajući drugim članicama što ne ulažu dovoljno novca u vojsku, a u kritikama se osvrnuo na velike troškove izgradnje novog zdanja alijanse (koštalo više od milijardu evra).
Iako bi se iz najavljenog programa dalo zaključiti da je najveći broj sastanaka u suštini protokolarnog tipa, s ciljem potvrđivanja zajedničke politike prema širokom spektru tema, od odnosa prema Rusiji do poziva za članstvo Makedoniji i dalje politike prema Gruziji i Ukrajini, čini se da je samit sve pre nego predvidljiv. Pre mesec dana američki predsednik je na sastanku sedam najrazvijenijih ekonomija sveta G-7 u Kanadi demonstrirao kakav je majstor da pokvari posao društvu koje je naviklo da odluke uglavnom donosi konsenzusom.
„Nije problem samo neslaganje sa uvreženom politikom, koja je, ako ćemo pravo, dosad najviše išla naruku Americi. Problem je što je Tramp u Kvebeku prešao granice prihvatljivog ponašanja, naročito u odnosu s nemačkom kancelarkom, pa je veliko pitanje šta bi mogao da uradi u Briselu”, ističe sagovornik „Politike” upoznat sa organizacijom današnjeg samita.
Nedugo uoči današnjeg okupljanja šefova država NATO-a mediji su obelodanili da je američki predsednik uputio oštro intonirana pisma liderima pojedinih zemalja članica alijanse, uključujući Nemačku, Norvešku, Kanadu, upozorivši ih da SAD polako gube strpljenje zbog toga „što saveznici ne ispunjavaju preuzete obaveze”. Tramp je u pismima zapretio da će posle neuspešnog javnog i privatnog ubeđivanja saveznika, koje je trajalo duže od godinu dana, Vašington razmotriti načine kako da odgovori, uključujući „prilagođavanje” američkog vojnog prisustva širom sveta.
Navodno, Trampova administracija već neko vreme razmatra mogućnost većeg povlačenja američkih trupa iz Nemačke nakon što je predsednik javno iskazao iznenađenje kada je čuo podatak da je u najjačoj evropskoj ekonomiji raspoređeno oko 35.000 aktivnih američkih vojnika.
Da je glavno predsednikovo oružje nepredvidivost, govore dijametralno suprotne najave iz njegovog kabineta. Naime, ministar odbrane Džejms Matis je uoči samita izneo takozvani plan 30-30-30-30 za suprotstavljanje, kako se tvrdi, sve izvesnijoj pretnji od Rusije. Ideja Pentagona je da NATO oformi 30 kopnenih bataljona, 30 vazdušnih eskadrila i 30 borbenih plovila koji bi bili spremni da se u roku od 30 dana ili manje rasporede na terenu, a plan bi trebalo da zaživi do 2020. godine. Imajući u vidu sve otvorenije sumnje koje Vašington izražava prema vojnoj spremnosti evropskih saveznika, ukoliko ovaj plan zaista bude sproveden realno je očekivati raspoređivanje više trupa SAD na Starom kontinentu, a ne manje, kao što je zapretio Tramp.
Nije, međutim, moguće sa sigurnošću tvrditi koji će pravac zaista zauzeti američka administracija. Sve češće se čuju glasovi da su Matisu dani u Trampovoj administraciji odbrojani, a nije isključen ni scenario da predsednik i njegov vojni ministar igraju igru dobrog i lošeg policajca.
Nezadovoljstvo Vašingtona zbog izbegavanja saveznika da u svrhu odbrane utroše dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) nije novost, ali je dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću poprimilo dosad nezabeležene otvorene pretnje. Često ponavljana mantra američkog predsednika je da Evropljani na račun SAD vode lagodan život, ne mareći za pitanje bezbednosti. Ipak, činjenica je da je došlo do povećanja uplata za račun odbrane od samita NATO-a u Velsu pre četiri godine, kada su se članice obavezale na ispunjenje preuzetih obaveza. Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg izjavio je da su izdavanja za odbranu neameričkih članica od 2014. porasla za oko 80 milijardi evra i da se taj trend nastavlja.
Da je zaoštrena retorika američkog predsednika i te kako odjeknula u Briselu, ovde se moglo čuti juče u nastupima vodećih zvaničnika alijanse. Stoltenberg je tako na konferenciji za novinare pohvalio Trampa zbog toga što je preuzeo lidersku ulogu u preokretanju trenda unutar NATO-a gde su članice imale tendenciju da izdvajaju sve manje novca u zajedničku kasu. I njegova zamenica Rouz Gotemiler nije štedela komplimente američkom predsedniku u tom pogledu.
Ipak, dodatnu zabunu među ionako nesigurne evropske saveznike unosi i najavljeni susret, nekoliko dana posle samita NATO-a, između Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Na jučerašnjoj ceremoniji potpisivanja zajedničke deklaracije između Evropske unije i NATO-a, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je bio vrlo direktan. „Uvek je dobro znati ko je vaš strateški prijatelj, a ko vam je strateški problem”, istakao je Tusk.
Stoltenberg: Srbija je važan partner
Srbija je blizak partner alijanse i ne očekujem da se na bilo koji način promeni odnos prema Beogradu zbog toga što je još jedna zemlja na Balkanu postala članica NATO-a, ocenio je juče generalni sekretar Severnoatlantske vojne alijanse Jens Stoltenberg. On je dodao da je alijansa veoma prisutna u regionu, u Beogradu, Sarajevu i u sklopu misije Kfora.
„O tome koliko je Srbija važan partner najbolje svedoči činjenica da će ove godine, u oktobru, Srbija biti domaćin naše zajedničke vežbe o upravljanju posledicama vanredne situacije.”
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
