НАТО у страху од Трампа
Од нашег специјалног извештача
Брисел – Ново седиште НАТО-а, у којем је ових дана завршено пресељење административних служби, замишљено је да својим димензијама и сјајем прикаже моћ и јединство Северноатлантске војне алијансе. Уочи почетка самита који данас и сутра окупља шефове држава земаља чланица, луксузно здање на бриселском Булевару Леополда Трећег, међутим, више делује као одговарајућа сценографија за неслагања унутар блока, најпре између председника САД и осталих савезника. Доналд Трамп је, наиме, још у предизборној кампањи оценио да је алијанса „превазиђена”, а оштар тон је задржао и након уласка у Белу кућу, замерајући другим чланицама што не улажу довољно новца у војску, а у критикама се осврнуо на велике трошкове изградње новог здања алијансе (коштало више од милијарду евра).
Иако би се из најављеног програма дало закључити да је највећи број састанака у суштини протоколарног типа, с циљем потврђивања заједничке политике према широком спектру тема, од односа према Русији до позива за чланство Македонији и даље политике према Грузији и Украјини, чини се да је самит све пре него предвидљив. Пре месец дана амерички председник је на састанку седам најразвијенијих економија света Г-7 у Канади демонстрирао какав је мајстор да поквари посао друштву које је навикло да одлуке углавном доноси консензусом.
„Није проблем само неслагање са увреженом политиком, која је, ако ћемо право, досад највише ишла наруку Америци. Проблем је што је Трамп у Квебеку прешао границе прихватљивог понашања, нарочито у односу с немачком канцеларком, па је велико питање шта би могао да уради у Бриселу”, истиче саговорник „Политике” упознат са организацијом данашњег самита.
Недуго уочи данашњег окупљања шефова држава НАТО-а медији су обелоданили да је амерички председник упутио оштро интонирана писма лидерима појединих земаља чланица алијансе, укључујући Немачку, Норвешку, Канаду, упозоривши их да САД полако губе стрпљење због тога „што савезници не испуњавају преузете обавезе”. Трамп је у писмима запретио да ће после неуспешног јавног и приватног убеђивања савезника, које је трајало дуже од годину дана, Вашингтон размотрити начине како да одговори, укључујући „прилагођавање” америчког војног присуства широм света.
Наводно, Трампова администрација већ неко време разматра могућност већег повлачења америчких трупа из Немачке након што је председник јавно исказао изненађење када је чуо податак да је у најјачој европској економији распоређено око 35.000 активних америчких војника.
Да је главно председниково оружје непредвидивост, говоре дијаметрално супротне најаве из његовог кабинета. Наиме, министар одбране Џејмс Матис је уочи самита изнео такозвани план 30-30-30-30 за супротстављање, како се тврди, све извеснијој претњи од Русије. Идеја Пентагона је да НАТО оформи 30 копнених батаљона, 30 ваздушних ескадрила и 30 борбених пловила који би били спремни да се у року од 30 дана или мање распореде на терену, а план би требало да заживи до 2020. године. Имајући у виду све отвореније сумње које Вашингтон изражава према војној спремности европских савезника, уколико овај план заиста буде спроведен реално је очекивати распоређивање више трупа САД на Старом континенту, а не мање, као што је запретио Трамп.
Није, међутим, могуће са сигурношћу тврдити који ће правац заиста заузети америчка администрација. Све чешће се чују гласови да су Матису дани у Трамповој администрацији одбројани, а није искључен ни сценарио да председник и његов војни министар играју игру доброг и лошег полицајца.
Незадовољство Вашингтона због избегавања савезника да у сврху одбране утроше два одсто бруто друштвеног производа (БДП) није новост, али је доласком Доналда Трампа у Белу кућу попримило досад незабележене отворене претње. Често понављана мантра америчког председника је да Европљани на рачун САД воде лагодан живот, не марећи за питање безбедности. Ипак, чињеница је да је дошло до повећања уплата за рачун одбране од самита НАТО-а у Велсу пре четири године, када су се чланице обавезале на испуњење преузетих обавеза. Генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг изјавио је да су издавања за одбрану неамеричких чланица од 2014. порасла за око 80 милијарди евра и да се тај тренд наставља.
Да је заоштрена реторика америчког председника и те како одјекнула у Бриселу, овде се могло чути јуче у наступима водећих званичника алијансе. Столтенберг је тако на конференцији за новинаре похвалио Трампа због тога што је преузео лидерску улогу у преокретању тренда унутар НАТО-а где су чланице имале тенденцију да издвајају све мање новца у заједничку касу. И његова заменица Роуз Готемилер није штедела комплименте америчком председнику у том погледу.
Ипак, додатну забуну међу ионако несигурне европске савезнике уноси и најављени сусрет, неколико дана после самита НАТО-а, између Трампа и руског председника Владимира Путина. На јучерашњој церемонији потписивања заједничке декларације између Европске уније и НАТО-а, председник Европског савета Доналд Туск је био врло директан. „Увек је добро знати ко је ваш стратешки пријатељ, а ко вам је стратешки проблем”, истакао је Туск.
Столтенберг: Србија је важан партнер
Србија је близак партнер алијансе и не очекујем да се на било који начин промени однос према Београду због тога што је још једна земља на Балкану постала чланица НАТО-а, оценио је јуче генерални секретар Северноатлантске војне алијансе Јенс Столтенберг. Он је додао да је алијанса веома присутна у региону, у Београду, Сарајеву и у склопу мисије Кфора.
„О томе колико је Србија важан партнер најбоље сведочи чињеница да ће ове године, у октобру, Србија бити домаћин наше заједничке вежбе о управљању последицама ванредне ситуације.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
