U junu se zaposlilo 26.300 radnika
U Srbiji je u toku prethodnog meseca do posla došlo 26.300 građana, što je oko 6,5 procenata više u odnosu na maj, pokazuju najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Iako rezultati s kraja juna potvrđuju da je zemlja na maltene istorijskom minimumu, kada je u pitanju evidencija nezaposlenih – ima ih oko 597.000, treba imati u vidu da je jun ipak doneo veću ponudu sezonskih poslova, pa se i zbog toga, kao i zbog migracija stanovništva, beleži povećanje broja onih koji su se domogli radne knjižice, barem na određeno vreme. Kako podseća Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, najviše posla i dalje ima u prerađivačkoj industriji.
– Jednako je dobro i u oblasti zanatstva, usluga i trgovine. Samozapošljavanje je takođe važna mera, a u ovoj godini ćemo imati oko 3.600 nezaposlenih koji će zahvaljujući ovoj vrsti pomoći moći da započnu sopstveni biznis. Za taj program vlada veliko interesovanje, što se vidi po broju prijava. Nezaposleni koji uđu u tu priču imaće obavezu da godinu dana sebi uplaćuju poreze i doprinose. Raniji podaci pokazuju da i kada prođe prva godina, u narednih šest meseci, oko 70 odsto njih i dalje ostaje aktivno u obavljanju svoje delatnosti – ističe Martinović.
Kada je reč o broju registrovanih zaposlenih, najviše ih je u beogradskom i regionu Vojvodine, dok se istočni i južni delovi zemlje ne mogu time pohvaliti.
Pored IT stručnjaka, do posla najlakše dolaze inženjeri mašinstva i građevine, lekari specijalisti, stručnjaci za bankarstvo, farmaceuti, profesori nemačkog i engleskog, fizike, matematike, ali i bravari, zavarivači, ugostitelji, kuvari, medicinske sestre, negovateljice starijih, vozači... Brojke pokazuju da je broj nezaposlenih smanjen u odnosu na prethodni mesec oko 15.000, a ako ih uporedimo sa istim mesecom prošle godine, na birou rada sada je 10,3 odsto manje građana. Ipak, prema pojedinim procenama čak petina stanovništva u Srbiji i dalje posluje u zoni neformalne ekonomije, dok je Anketa o radnoj snazi iz prvog kvartala ove godine zabeležila određeni pad stope rada na crno.
– Neformalna stopa zapošljavanja je i dalje visoka i predstavlja alarm za vlast da preduzme mere suzbijanja, kroz pojačane inspekcijske kontrole. Već sada imamo dobre pokazatelje da je naplata doprinosa, poreza i taksi veća upravo zbog kontrole – smatra Martinović.
U ovoj godini Ministarstvo za rad planira izmene niza zakona koji se tiču radnog prava, poboljšanja rada, sezonskih poslova, a za narednu godinu se najavljuju i izmene drugih zakona – lizing radne snage i socijalno preduzetništvo. Zakon o radu 2020. godine biće opet izmenjen, najavio je nedavno ministar rada Zoran Đorđević, ističući da bi mogao da predvidi da inspektori ubuduće kada zateknu neprijavljenog radnika na terenu, sa njim na licu mesta mogu da sklope ugovor na neodređeno vreme.
Ovih nedelja je povećana ponuda sezonskih poslova, pa se i zbog toga, kao i zbog migracija stanovništva, beleži povećanje zaposlenosti
Vlada najavljuje i poreske olakšice za početnike u poslovanju – oslobađanja plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u prvoj godini poslovanja. To su mere koje mogu biti podsticaj za razvoj preduzetništva i legalizaciju rada na šta je nedavno podsetio i ministar finansija Siniša Mali, rekavši da je za suzbijanje sive ekonomije upravo važno to što će početnici u biznisu od 1. oktobra ove godine imati poreske olakšice.
U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) poručuju da se nerealno hvalimo povećanjem broja zaposlenih radnika. Ranka Savić, predsednica ove asocijacije, podseća na to da se sa evidencije NSZ-a redovno skidaju ljudi koji rade samo mesec dana u godini, ali ih nadležni ne vraćaju tako brzo na biro.
– Tu su i mladi koji odlaze u inostranstvo. Oni brže-bolje bivaju izbrisani sa evidencije, jer se ne javljaju redovno svojim savetnicima za zapošljavanje, čime se stvara slika o stvarnom smanjenju broja nezaposlenih, koje to zapravo nije. Danas ne znamo ni tačan broj ljudi koji rade preko agencija za posredovanje. Ti radnici na lizing rade bez toplog obroka, regresa, prava na bolovanje... A u Srbiji takav rad, koji je zapravo rad od danas do sutra, postaje jedan od dominantnijih oblika poslovanja – poručuje Savićeva.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
