Gojaznost decu vodi u dijabetes
U proteklih 10 godina kroz program Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata „Čigotica” na Zlatiboru prošlo je više od 5.800 mališana koji su muku mučili sa viškom kilograma. Rezultati rada medicinskog tima ove kuće pokazuju da su deca koja su ovde boravila uspela za tri nedelje da izgube u proseku 6,2 kilograma. Pored redukcije telesne mase, uočen je čitav niz pozitivnih efekta po zdravlje dece i mladih, kao što su poboljšanje metaboličkih faktora, fizičkih sposobnosti i samopouzdanja.
Prim. dr Snežana Lešović, pedijatar-endokrinolog i načelnik Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u Specijalnoj bolnici „Čigota”, objašnjava da u ovu ustanovu lekari upućuju gojazne adolescente koji imaju od 12 do 18 godina, a lečenje traje 21 dan. Boravak finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, a 20 odsto malih pacijenata samoinicijativno plaćaju lečenje jer njihovi roditelji žele da učine sve što mogu zarad njihovog unapređenja zdravlja. Mališani dolaze iz svih delova Srbije, iz zemalja u okruženju, ali i većih evropskih centara.
– Kao odgovor na epidemiju gojaznosti kod dece i adolescenata u našoj zemlji osnovan je 2008. godine naš centar i zdravstveni multidisciplinarni program „Čigotica”. On predstavlja promociju zdravog načina života i obuhvata medicinski nadzor, dijetetske intervencije sa smanjenjem ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, planiranu fizičku aktivnost, obrazovnu i psihološku podršku. Program je fokusiran na usvajanje zdravih navika i zdravih stilova života. Svi članovi tima doprinose osnaživanju svakog adolescenta kroz različite grupne aktivnosti – istakla je dr Lešović i napomenula da su juče zvanično obeležili desetogodišnjicu postojanja.
Gojaznost dece u Srbiji poslednjih godina poprima epidemijske razmere. Gotovo svako treće dete ima višak kilograma, pokazuju istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2013. godine. Višak kilograma ne predstavlja samo estetski problem, već je udružen sa značajnim komplikacijama jer gojazna deca imaju povećan rizik od nastanka brojnih metaboličkih komplikacija, kao što su insulinska rezistencija, poremećaj prometa šećera u organizmu, dijabetes tipa 2 i metabolički sindrom. Bucmasti mališani imaju povećan rizik i od pojave ortopedskih, kardiovaskularnih (rana pojava ateroskleroze) i respiratornih bolesti, a ne treba smetnuti sa uma da gojaznost dovodi do smanjenog kvaliteta života, brojnih psiholoških problema i očekivane prosečne dužine života. Od 60 do 85 odsto gojaznih adolescenata ima taj problem i u odraslom dobu.
– Gojaznost je najčešća hronična bolest kod dece i adolescenata. Sva dosadašnja istraživanja ukazuju da su uzroci gojaznosti kod dece veoma kompleksni. Bolest se razvija pod uticajem genetskih i metaboličkih faktora, spoljašnjih faktora, faktora socijalne i kulturološke sredine i loših životnih navika. Deca se nepravilno hrane, mnogo sede i nedovoljno se kreću. Sa prevencijom gojaznosti treba početi u ranom detinjstvu, fokusiranjem na zdravu ishranu i fizičku aktivnost. Ne treba odlagati lečenje gojaznosti. Što duže gojaznost traje, to je teže promeniti loše navike – smatra dr Lešović i dodaje da je cilj lečenja da gojazni adolescenti i njihove porodice prihvate i usvoje zdrave životne navike, koriguju ishranu, povećaju fizičku aktivnost i manje sede.
Za lečenje gojaznosti potrebni su strpljenje, upornost, motivisanost deteta, podrška porodice i vreme. Postepeni pad telesne mase iz meseca u mesec je pravi put ka uspehu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
