Rudarski hleb od muke i znoja
Kostolac – Juče je u Starom Kostolcu, polaganjem venaca na spomen-obeležje Majdan, obeležen Dan rudara. Ovoj ceremoniji prisustvovali su predstavnici ogranka TE-KO Kostolac, sindikata kopova i Gradske opštine Kostolac. Dan rudara obeležava se u znak sećanja na početak štrajka u Senjskom rudniku 6. avgusta 1903. godine, zbog otpuštanja trojice rudara koji su štitili prava radnika. Rudari te najstarije jame u Srbiji su se tokom devet dana štrajka izborili da im se kolege vrate na posao i uspeli da skrate radno vreme.
Danas, rudari imaju mnogo veća radnička prava, sindikalno su organizovani, ali rudarski posao bio je i ostao sinonim za težak i mukotrpan rad, pa i rizik. U narodu poznata izreka da je to „hleb sa sedam kora” uvek je aktuelna, a i prema svedočenju rudara iz Kostolca, taj hleb je zarađen pošteno, sa teškom mukom i krvavim znojem.
Njihov život nije lak, niti dugovečan. Nepisano je pravilo da od stotinu ljudi koji rade rudarski posao, skoro polovina ne dočeka penziju.
Dejan Milosavljević je glavni poslovođa u ugljenom sistemu kopa Drmno. Pune 33 godine radi u Kostolcu.
– Ne gleda se ovde koje je godišnje doba, isto se radi i na visokom plusu, i na minus 40. Kiša, sunce, vetar, sneg, radi se non-stop – kaže on. Iako sa beneficijama ima 38 godina staža, moraće da sačeka starosnu penziju.
Njegov kolega, Goran Andrejić, prvi rukovalac bagera 800, radi već 27 godina.
– Kada sam počinjao, bila je manja proizvodnja, manje pritisaka, jedva da smo imali buldožer, dva ili tri, a sada ih je mnogo više. Proizvodnja je veća i neuporedivo je teže da se dostigne zadata norma. Svakog dana uđe se u pult, pregleda se mašina i počinje kopanje. Neophodno je ostvariti što veću proizvodnju tokom radnog vremena. Najopasniji je posao radnika na bageru, naročito pomoćnog osoblja, koje mora da izlazi napolje i izvrši pripremu da bi ta mašina radila kako treba – priča Andrejić.
Zbog zahtevnih uslova rada, EPS u okviru koga posluje kop Drmno, zaposlenima obezbeđuje banjska lečenja, rekreativne odmore i godišnje sistematske preglede.
Površinski kop Drmno u istoimenom selu nadomak Kostolca, prošle godine obeležio je tri decenije rada i tada je saopšteno da je u tom periodu ovde iskopano 157,339 miliona tona uglja i blizu 590 miliona kubika jalovine. Za 30 godina eksploatacije uglja iz ove stiške ravnice, proizvodnja u Drmnu obezbedila je sedam godina celokupne proizvodnje električne energije u Srbiji.
Istorija rudarstva u Kostolcu, malom mestu kraj Požarevca, traje 148 godina, od kada je davne 1870. otvoreno prvo rudarsko okno rudnika Kostolac.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
