Рударски хлеб од муке и зноја
Костолац – Јуче је у Старом Костолцу, полагањем венаца на спомен-обележје Мајдан, обележен Дан рудара. Овој церемонији присуствовали су представници огранка ТЕ-КО Костолац, синдиката копова и Градске општине Костолац. Дан рудара обележава се у знак сећања на почетак штрајка у Сењском руднику 6. августа 1903. године, због отпуштања тројице рудара који су штитили права радника. Рудари те најстарије јаме у Србији су се током девет дана штрајка изборили да им се колеге врате на посао и успели да скрате радно време.
Данас, рудари имају много већа радничка права, синдикално су организовани, али рударски посао био је и остао синоним за тежак и мукотрпан рад, па и ризик. У народу позната изрека да је то „хлеб са седам кора” увек је актуелна, а и према сведочењу рудара из Костолца, тај хлеб је зарађен поштено, са тешком муком и крвавим знојем.
Њихов живот није лак, нити дуговечан. Неписано је правило да од стотину људи који раде рударски посао, скоро половина не дочека пензију.
Дејан Милосављевић је главни пословођа у угљеном систему копа Дрмно. Пуне 33 године ради у Костолцу.
– Не гледа се овде које је годишње доба, исто се ради и на високом плусу, и на минус 40. Киша, сунце, ветар, снег, ради се нон-стоп – каже он. Иако са бенефицијама има 38 година стажа, мораће да сачека старосну пензију.
Његов колега, Горан Андрејић, први руковалац багера 800, ради већ 27 година.
– Када сам почињао, била је мања производња, мање притисака, једва да смо имали булдожер, два или три, а сада их је много више. Производња је већа и неупоредиво је теже да се достигне задата норма. Сваког дана уђе се у пулт, прегледа се машина и почиње копање. Неопходно је остварити што већу производњу током радног времена. Најопаснији је посао радника на багеру, нарочито помоћног особља, које мора да излази напоље и изврши припрему да би та машина радила како треба – прича Андрејић.
Због захтевних услова рада, ЕПС у оквиру кога послује коп Дрмно, запосленима обезбеђује бањска лечења, рекреативне одморе и годишње систематске прегледе.
Површински коп Дрмно у истоименом селу надомак Костолца, прошле године обележио је три деценије рада и тада је саопштено да је у том периоду овде ископано 157,339 милиона тона угља и близу 590 милиона кубика јаловине. За 30 година експлоатације угља из ове стишке равнице, производња у Дрмну обезбедила је седам година целокупне производње електричне енергије у Србији.
Историја рударства у Костолцу, малом месту крај Пожаревца, траје 148 година, од када је давне 1870. отворено прво рударско окно рудника Костолац.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
