Na listu besmrtnih upisali su se sami
Niš – Imali su između 22 i 26 godina kada su pre nepune dve decenije herojstvom zadivili sve. Posle 19 godina – trojica poginulih na Košarama između 9. aprila i 10. juna 1999. godine u borbama protiv takozvane OVK i NATO-a, Legije stranaca i drugih vojski koje su besomučno, ali bezuspešno nasrtale na srpsku zemlju i jedan stradali u godinama posle agresije na Srbiju i SR Jugoslaviju – osvanula su oslikana u niškom parku Čair uz poruku autora – „Ubacite u bukvare ljutu bitku za Košare, neka znaju srpski đaci gde su poginuli junaci.”
Mural sa likovima neustrašivih boraca sa Košara Dragana Grbića (koji je imao 26 godina kada je nastradao), Dejana Mitića (23), Predraga Leovca (24) i Ivana Vasojevića (24) od pre nekoliko dana je na jednom od zidova nekadašnje niške „Remize”, kasnije Elektrodistribucije u Čairu. Autor murala je akademski slikar Sava Mišić, koji je realizovao ideju prijatelja, Nišlija, istoričara Mladena Stankovića i programera Miloša Rošuoa. Ova trojica niških mladića su sami osmislili, projektovali i finansirali izradu murala sa namerom– da se heroji sa Košara na Prokletijama nikada ne zaborave.
„Želimo da se upamti da su se ova četvorica junaka sa saborcima na Košarama, gde je mesecima trajala najkrvavija bitka u novijoj istoriji naše zemlje, borili za otadžbinu, za Srbiju. Na Košarama je pre 19 godina poginulo 108 srpskih vojnika, i njima mora u našem društvu da pripadne mesto koje su herojstvom zaslužili”, ispričali su autori .
I, kako kažu, svaki lik na muralu je i posebno junaštvo. Samo jedan od oslikanih heroja, Dejan Mitić, vodnik u 125. motorizovanoj brigadi je iz Niša, a ostali su bili iz Sjenice, Vrbasa i iz Pljevalja, ali u gradu na Nišavi pamtiće se večno.
Hrabri Dejan Mitić nestao je u proleće tokom borbe na Košarama u rejonu Maja glave. Telo mu je pronađeno iste godine, ali je tek 2003. DNK analizom prepoznat je i identifikovan. Vodnik Ivan Vasojević poginuo je na Uskrs 11. aprila 1999. Na mestu Musina kuća. Dva dana pre toga sa Draganom Grbićem zaustavio je pokušaj prodora više od 300 terorista iz Albanije – ostavili su najglasnije moguće uključene motorole, izdavali naloge i komande malobrojnoj vojsci i uneli zabunu u redovima protivnika, koji se posle nekoliko pokušaja povukao. Potporučnik Predrag Leovac bio je ranjen s jeseni 1998. godine i to odmah po dolasku na Kosovo posle diplomiranja na Vojnoj akademiji. Nedovoljno oporavljen samoinicijativno stigao je početkom aprila na Košare. Kada je njegov vod uveden u borbu 11. aprila zatražio je da mladi vojnici ostanu u pozadini, a on je sa tridesetak rezervista krenuo da brani granični kamen C-4. I uspeli su, posle tri dana herojstva, bez hrane i vode, da odbiju sve napade. Poslednjeg dana na položaju, 14. aprila, pored samog graničnog kamena Leovac je poginuo – snajperom je pogođen u vrat.
Oslikan je i poručnik Dragan Grbić, koji jedini nije nastradao u ratu. Izvršavao je najteže zadatke na ratištu, tako je nastavio i u miru – osnovao je Udruženje „Branioci otadžbine” za brigu i pomoć ranjenima i porodicama i deci stradalih pripadnika Vojske Srbije. Vraćajući se sa komemorativnog skupa održanog u Kruševcu povodom godišnjice početka NATO agresije u saobraćaju je naišao na težak udes. Hrabro je istrčao iz automobila i krenuo da spasava stradale. Dok je pretrčavao auto-put na njega je naleteo drugi automobil i usmrtio ga...
Bili su istih godina kao mi sada. Srpska mladost je stala na put agresorima i teroristima, sprečila kopnenu invaziju na Srbiju, sprečila NATO. Iako golobradi znali su šta brane, šta se nalazi iza njih i da nije uzaludna njihova borba kojom se brane sveto Kosovo i Metohija i Srbija – rekao je jedan od autora murala, Mladen Stanković.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
