На листу бесмртних уписали су се сами
Ниш – Имали су између 22 и 26 година када су пре непуне две деценије херојством задивили све. После 19 година – тројица погинулих на Кошарама између 9. априла и 10. јуна 1999. године у борбама против такозване ОВК и НАТО-а, Легије странаца и других војски које су бесомучно, али безуспешно насртале на српску земљу и један страдали у годинама после агресије на Србију и СР Југославију – осванула су осликана у нишком парку Чаир уз поруку аутора – „Убаците у букваре љуту битку за Кошаре, нека знају српски ђаци где су погинули јунаци.”
Мурал са ликовима неустрашивих бораца са Кошара Драгана Грбића (који је имао 26 година када је настрадао), Дејана Митића (23), Предрага Леовца (24) и Ивана Васојевића (24) од пре неколико дана је на једном од зидова некадашње нишке „Ремизе”, касније Електродистрибуције у Чаиру. Аутор мурала је академски сликар Сава Мишић, који је реализовао идеју пријатеља, Нишлија, историчара Младена Станковића и програмера Милоша Рошуоа. Ова тројица нишких младића су сами осмислили, пројектовали и финансирали израду мурала са намером– да се хероји са Кошара на Проклетијама никада не забораве.
„Желимо да се упамти да су се ова четворица јунака са саборцима на Кошарама, где је месецима трајала најкрвавија битка у новијој историји наше земље, борили за отаџбину, за Србију. На Кошарама је пре 19 година погинуло 108 српских војника, и њима мора у нашем друштву да припадне место које су херојством заслужили”, испричали су аутори .
И, како кажу, сваки лик на муралу је и посебно јунаштво. Само један од осликаних хероја, Дејан Митић, водник у 125. моторизованој бригади је из Ниша, а остали су били из Сјенице, Врбаса и из Пљеваља, али у граду на Нишави памтиће се вечно.
Храбри Дејан Митић нестао је у пролеће током борбе на Кошарама у рејону Маја главе. Тело му је пронађено исте године, али је тек 2003. ДНК анализом препознат је и идентификован. Водник Иван Васојевић погинуо је на Ускрс 11. априла 1999. На месту Мусина кућа. Два дана пре тога са Драганом Грбићем зауставио је покушај продора више од 300 терориста из Албаније – оставили су најгласније могуће укључене мотороле, издавали налоге и команде малобројној војсци и унели забуну у редовима противника, који се после неколико покушаја повукао. Потпоручник Предраг Леовац био је рањен с јесени 1998. године и то одмах по доласку на Косово после дипломирања на Војној академији. Недовољно опорављен самоиницијативно стигао је почетком априла на Кошаре. Када је његов вод уведен у борбу 11. априла затражио је да млади војници остану у позадини, а он је са тридесетак резервиста кренуо да брани гранични камен Ц-4. И успели су, после три дана херојства, без хране и воде, да одбију све нападе. Последњег дана на положају, 14. априла, поред самог граничног камена Леовац је погинуо – снајпером је погођен у врат.
Осликан је и поручник Драган Грбић, који једини није настрадао у рату. Извршавао је најтеже задатке на ратишту, тако је наставио и у миру – основао је Удружење „Браниоци отаџбине” за бригу и помоћ рањенима и породицама и деци страдалих припадника Војске Србије. Враћајући се са комеморативног скупа одржаног у Крушевцу поводом годишњице почетка НАТО агресије у саобраћају је наишао на тежак удес. Храбро је истрчао из аутомобила и кренуо да спасава страдале. Док је претрчавао ауто-пут на њега је налетео други аутомобил и усмртио га...
Били су истих година као ми сада. Српска младост је стала на пут агресорима и терористима, спречила копнену инвазију на Србију, спречила НАТО. Иако голобради знали су шта бране, шта се налази иза њих и да није узалудна њихова борба којом се бране свето Косово и Метохија и Србија – рекао је један од аутора мурала, Младен Станковић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
