Dah drugačijeg

Protekla godina je skršila u paramparčad kritičarsku floskulu po kojoj opadanje književne periodike i njenog uticaja u Srbiji onemogućava pojavu mladih pesnika. U godini koja je potvrdila da je lirika i dalje centralni žanr u srpskoj beletristici, jer su knjige između ostalih objavili i Borislav Radović, Milutin Petrović, Duško Novaković, Novica Tadić, Radmila Lazić, Marija Šimoković, Vojislav Karanović, Aleksandar Lukić, Dejana Nikolić, Nenad Jovanović... pojavio se niz knjiga mladih i vrlo mladih pesnika čija je svežina unela u savremenu srpsku književnost dah novog, drugačijeg a veoma dobrog pevanja.

Idući na preskok i bez krutih repera, rekao bih da su u Prvoj knjizi Matice srpske objavljena čak tri izvrsna prvenca. Individualni talenti su ono što ih razlikuje, a intimni dijalog sa tranzicionim dobom ono što ih povezuje. Mislim na Ručak za sto dindži Biljane Stajić i zbirku Željka Mitića Neonska nesanica. Mitić je grublji i oporiji, Stajićeva duhovitija. Bojan Samson, treći iz kolekcije, u knjizi Superblues, teži igrivom, jezički provokativnom građenju pesme, pri čemu nisu naodmet ni reči i ideje prijatelja.

Uz ovaj Matički deo, dobro se uklapa nekoliko mladih pesnika iz Pančeva. Projektnom knjigom 1871. Dejan Čančarević nastavlja stazom kojom je ponirao u Gravitaciji, kritički sagledavajući društvenu stvarnost i generacijske zablude. Još tvrđa u takvom poetizmu je njegova sugrađanka Dragana Mladenović, koja se u svakom novom projektu, pa i u Asocijalnom programu, menja, uspešno raspaljujući plamen vlastitog revolta. Jasmina Topić, treća u nizu mladih pesnika iz grada na Tamišu, u Tihoj obnovi leta, sklonija je meditativnijoj poeziji, s izrazitom narativnošću, koja istovremeno promišlja iskustvo mladosti na izmaku i poetika s kojima je u dijalogu (Hristić, Novaković...).

Pojava odlične biblioteke Istok-Zapad u Zaječaru, za koju je zaslužan pesnik Saša Jelenković, omogućila je da na pesničku scenu protekle godine stupe Jelena Z. Bogavac, poznata do sada po svojim dramama, i Marija Popović. Bogavčeva je u knjizi Mama tata sunce sestra i ja po svom neposrednom i svežem urbanom neorealizmu tematski i formalno bliska intencijama poezije koleginice Milene Marković, dok je Marija Popović u Belom putovanju sklona hermetičnijem i pikturalnijem građenju pesničke stvarnosti. Ako knjigama dama dodamo i Utopijice Milena Alimpijevića, shvatićemo da su se Zaječar i njegova gradska biblioteka brzo približili i pridružili projektu iza kojeg stoji biblioteka u Kraljevu.

Kao i ranije, u kraljevačkoj ediciji, koju potpisuje Živorad Nedeljković, ima mesta za mlađe pesnike, pa su uz Nenada Jovanovića i Tomislava Marinkovića, tu svoje knjige objavili Petar Miloradović, Kolonija, i Miloš Petković, Bez velikih reči. Miloradović je za bitnu nijansu liričniji no pre, a Petković je uspeo da u minimalističkom konceptu pronađe diskretne jezičke korelative vlastitog osećanja sveta. 

Beogradski „Rad” je objavio knjigu lirske proze Miše Pasujevića Za volanom, koju pesnik naziva malim romanom o smrti, ali koja funkcioniše kao kolekcija lirskih proza, sa više-manje prisutnom fabulacijom, gde se problemi putovanja i brzine javljaju kao centralni interes Pasujevićevog lirskog sveta. Reč je o vrlo interesantnoj knjizi, daljoj potvrdi pesnikovog vanserijskog talenta. Beogradska „Prosveta” je, pak, uz odličnu knjigu Danice Vukićević, objavila i jednako uspešnu knjigu Enesa Halilovića Listovi na vodi, koja imponuje smisaonom zrelošću na dubokom tragu aleksandrijskog pisma.

Konačno, pojavile su se i knjige mladih pesnika koji kreću od snažnog oslonca na dela iz odabrane tradicije. Natalija Marković u Kiberlaboratoriji, možda najpretežnije, kreće od iskustava ruske avangarde, a Siniša Tucić u Novim domovinama, rekapitulira medijske transverzale aktuelnog sveta, polazeći od baznog, humornog postmodernizma Vojislava Despotova. Iako od njih za nijansu starija, Vladislava Vojnovič u Lovcu na grinje ispisuje stihove koji nikog ne ostavljaju ravnodušnim, bilo da se ironijski bavi vlastitom porodičnom svakodnevicom, ili da iz individualne perspektive sagledava probleme aktuelnog doba. Kroz samo dve knjige ona je uspela da se vine u red najinteresantnijih naših pesnikinja.

Ako bi se tražiladominantnatendencija među mladim pesnicima, onakoja prevazilazi okvire nastojanja prošlih generacija, video bih je upotrebi da se relativno sirovim, „neobrađenim” slikama iz intimnog okruženja svedoči o nesigurnosti subjekta u srpskom društvu zahvaćenom divljim strujama tranzicije.