Blokade Zagreba na evropskom putu moguće preskočiti

Ideja saborskog zastupnika HDZ i bivšeg ministra spoljnih poslova Hrvatske Mire Kovača da bi u sklopu pregovora o priključenju Evropskoj uniji od Srbije trebalo tražiti obeštećenje za hrvatske logoraše, uzburkala je duhove jer to ne bi bio prvi put da Zagreb blokira Beograd iz razloga koji su u isključivo njegovom interesu i nemaju mnogo veze sa napretkom Srbije u pregovorima. Ukoliko bi zaista i prihvatio takvu ideju, zvanični Zagreb bi u ovom trenutku formalno mogao da blokira Beograd jer se odluke u Savetu EU i dalje donose konsenzusom, odnosno jednoglasno.

Da bi se ipak sprečile ovakve situacije u Briselu se odnedavno, tačnije od londonskog samita početkom jula, razmišlja o promeni načina odlučivanja tokom pristupnih pregovora. Kako je tada objasnio evropski komesar za proširenje Johanes Han „za mnoge manje korake tokom pristupnih pregovora možemo predložiti da više ne bude potrebna jednoglasna, već odluka kvalifikovane većine u Savetu EU”. Naglasio je i da ostaje pravilo po kojem je za prijem neke zemlje u punopravno članstvo EU neophodan konsenzus svih zemalja članica.

Dakle, o ideji za ukidanje veta se za sada samo razmišlja, a pojedini poznavaoci prilika u Briselu su skloni verovanju da će se dosadašnja politika odlučivanja teško menjati. Tim pre, što je za donošenje odluke o ukidanju konsenzusa neophodan konsenzus, a pri tome sledećeg proleća biće održani i izbori za Evropski parlament i neizvesno je da li će se pravila menjati na kraju mandata ove EK. Srbija je do sada otvorila 14 od 35 poglavlja i u više navrata je naišla na rampu pojedinih država koje se iz nekih svojih razloga i neslaganja sa Beogradom nisu saglasile sa otvaranjem. Međutim, pojedina poglavlja su na kraju, prema izvorima iz EU, otvorena zahvaljujući političkim pritiscima uticajnih članica, pre svega Nemačke.

U decembru 2016. godine Zagreb je blokirao poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu. Razlog je, kako je navedeno, bilo nepostojanje udžbenika na hrvatskom jeziku za pripadnike hrvatske nacionalne manjine u Srbiji. Međutim, samo sedam dana kasnije, hrvatski ministar spoljnih poslova Davor Ivo Štir izjavio je da je Hrvatska odblokirala otvaranje poglavlja 26 u pregovorima sa obrazloženjem da su se „stekli uslovi da se podigne rezerva” prema otvaranju ovog poglavlja. Odluka Hrvatske usledila je nakon što je u Beogradu potpisan Aneks Memoranduma o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na jeziku i pismu nacionalne manjine sa predstavnicima hrvatskog, ali i bugarskog, bošnjačkog, rumunskog, rusinskog i mađarskog Nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić posle otvaranja poglavlja 26 poručio je da nije jasno šta se promenilo u sedam dana pa je Hrvatska odlučila da odblokira ovaj proces. Prethodno je zbog blokade Zagreba, Vučić napustio Brisel i odbio da prisustvuje Međuvladinoj konferenciji sa EU.

U maju 2016, Hrvatska je po drugi put blokirala i otvaranje poglavlja 23 koje se tiče pravosuđa sa argumentom da nije prihvatljiva regionalna nadležnost srpskog suda za ratne zločine kao i da nisu zadovoljni zastupljenošću hrvatske manjine u parlamentu Srbije. Ovo poglavlje je otvoreno dva meseca kasnije u julu, a Zagreb je tvrdio da je uspeo da u pregovoračku poziciju za ovo poglavlje ugradi sve svoje zahteve. Ispostavilo se, međutim, kasnije da Beograd nije odustao od pravila univerzalne jurisdikcije pa su time potvrđivane pretpostavke da se Berlin još jednom umešao.