Kako preživeti prolupale roditelje
Kada je popularna modna blogerka Zorana Jovanović, alijas Zoranah, postala najveća zvezda Beogradskog sajma knjiga 2015. godine, zahvaljujući svom priručniku za lepotu pod nazivom „Život i stil”, koji je bio jedan od deset najprodavanijih štiva na sajmu, svi su bili iznenađeni sem – knjižara. Oni znaju da su mladi odavno odustali od velikana pisane reči – „Anu Karenjinu” zamenili su knjigom „Zašto se muškarci žene kučkama”, umesto „Otela” kupuju „Kako dresirati sopstvenog muškarca”, „Romea i Juliju” zamenili su novi klasici tipa „Okreni novi list: Kako da zaboraviš bivšeg dečka – radna sveska sa vežbankom”... Umesto knjige „Na Drini ćuprija” oni radije kupuju priručnik „Kako da preživim prolupale roditelje”, „Banović Strahinja” im je manje zanimljiv u poređenju s knjigom „Dvanaest laži koje žene govore muškarcima”, „Otelo” gubi trku s knjigom „Svako je normalan dok ga ne upoznaš”, a popularne „Seobe” su kapitulirale pred knjigom „Pronađite svoju zvezdu vodilju”...
Ovo su samo neki od naslova knjiga koji postižu vrtoglave tiraže, a ako je verovati iskustvu knjižara, veliki broj naših mladih sugrađana pokušava da pronađe odgovore na ova pitanja među stranicama knjiga „samopomoći”, zbog čega mnogobrojni „udžbenici” popularne psihologije dostižu vrtoglave tiraže. Psiholozi objašnjavaju da veliko interesovanje mladih čitalaca za „kakopedije” različitih vrsta jeste razumljivo – uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu, na venčanju niko ne poklanja priručnik kako da se brak koji počinje smehom i poljupcima ne završi u suzama, a uz radnu knjižicu ne dobija se priručnik kako postati omiljeni kolega i za pet godina stići do menadžmenta firme...
Utiske knjižara dele i bibliotekari koji svakodnevno rade sa čitaocima u Biblioteci grada Beograda.
„Devojke vole ono što se kolokvijalno naziva lakim štivom, u okviru koga prednjači žanr ljubavnog romana, kao i naslovi popularne psihologije. Pripadnici muške populacije rađe čitaju istorijske romane, biografije, kao i dela iz oblasti filozofije. Što se beletristike tiče, mlađa populacije uglavnom je zainteresovana za epsku i naučnu fantastiku, dok nešto stariji korisnici radije biraju klasičnu književnost ili biografije. Međutim, i jedni i drugi zainteresovani su za trenutno aktuelne naslove, a pod time se podrazumevaju aktuelni dobitnici domaćih i svetski književnih nagrada – Ninove, Nobelove ili Bukerove”, ističu zaposleni u pozajmnom odeljenju Biblioteke grada Beograda.
Osim knjiga iz popularne psihologije, mladi najviše čitaju i kupuju kuvare i – priručnike za dijetu. Beogradski knjižari potvrđuju da se i tzv. voditeljska literatura visoko kotira na skali njihovog interesovanja, pa knjige koje potpisuju Mirjana Bobić Mojsilović, Jelena Bačić Alimpić, Vesna Dedić eks Milojević, Sanja Marinković i Vanja Bulić dostižu zavidne tiraže. U najvrelijem godišnjem dobu, pripadnice lepšeg pola najčešće kupuju „ljubiće”, a mladići pazare „krimiće”. Uslov je da romani imaju što jednostavniji zaplet i da se mozak preterano ne zagreva kada je na snazi narandžasti meteo-alarm, odnosno da čitalac već na kraju drugog poglavlja može da nasluti da li je batler ubica i hoće li se medicinska sestra udati za lekara čelično sivih očiju...
Veliko interesovanje mladih za knjige popularne psihologije je planetarni, a ne samo nacionalni fenomen. Književni analitičari konstatuju da se u SAD svake godine pojavi oko 2.000 novih naslova iz oblasti samopomoći, koji mlade čitaoce upućuju kako da se izbore s viškom kilograma, patnjom nakon raskida veze, manjkom samopouzdanja, stresom zbog gubitka posla, a neke od ovih knjiga nalaze se na listi bestselera već nekoliko decenija, kao što je jedan od „bukvara” popularne psihologije „Put kojim se ređe ide”, autora Skota Peka, i „Moj sistem uspeha”, koji potpisuje Oskar Šelbah, i „Muškarci su s Marsa, a žene s Venere” Džona Greja.
Psiholozi u šali kažu da ove knjige predstavljaju brzu hranu literature i podilaze smanjenoj koncentraciji i površnim interesovanjima „milenijalaca”. Pripadnici ove generacije uglavnom ne čitaju knjige i časopise, pogledaju poneki 3D film ili rijaliti šou, jer žive u selebriti kulturi u kojoj svako može biti zvezda i živeti Vorholovski san. Brojna sociološka istraživanja koja su rađena u našoj zemlji svedoče da popularnost knjiga i tradicionalnih medija, odnosno novina i televizije, sve više opada među mladima, a najmanja je među pripadnicima generacije rođene nakon 2000. godine. Oni su prvi koji su rođeni u potpuno kompjuterizovanom svetu i za njih je virtuelni svet od jednake važnosti kao i onaj u kome se fizički nalaze, a mobilni telefon je njihovo drugo ja. Raspon njihove pažnje iznosi osam sekundi, pa knjiga ne može da zadrži njihovo interesovanje na duge staze.
Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pokazalo je da 98 odsto mladih svakoga dana provodi nekoliko sati dnevno na internetu – prosečna mlada osoba je onlajn tri sata i 37 minuta. Profesori književnosti ističu da su nove tehnologije neki od glavnih krivaca za smanjeno interesovanje dece za knjigu, zbog fatalnog dejstva video-igrica i društvenih mreža na njihovu pažnju. Oni podsećaju da je obavezna lektira nekada brojala preko deset knjiga, a današnji đaci tokom školske godine moraju da pročitaju svega tri-četiri knjige.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
