Gas ugušio dvojicu radnika u Narodnoj biblioteci

Dvojica radnika preduzeća „Empeks d. o. o.”, Darko Šukalo (50) i Lazar Blagojević (25), nastradala su oko 13 časova u depou Narodne biblioteke u Beogradu kada je procureo gas u prostoriji gde se proverava sistem za gašenje požara. U besvesnom stanju pronašli su ih vatrogasci-spasioci, a posle neuspešne reanimacije lekari su mogli samo da konstatuju njihovu smrt. Radnici su bili u vanrednoj kontroli sistema koji je, kako je „Politici” nezvanično rečeno, postavljen 1972. godine i do danas je već zastareo. Ne zna se po čijem su nalogu radnici otišli u kontrolu.

Prema nepotvrđenim informacijama, oni su ušli u prostoriju kada je, iz za sada nepoznatih razloga, iscurio gas, najverovatnije ugljen-dioksid. U tom trenutku vrata prostorije su se zatvorila, a vazduh je automatski isisan, pa se pretpostavlja da su se ugušili. Zaposleni u biblioteci u Skerlićevoj ulici na Vračaru osetili su neprijatan miris i, kada su videli da su vrata zatvorena, obavestili vatrogasce. Na mesto nesreće upućeno je pet vozila i 18 vatrogasaca, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.

– Prema prvim informacijama, do tragedije je došlo kada je iscurio otrovni gas iz aparata za gašenje požara. Najtragičnije je to što su život izgubile dve osobe koje su radile u firmi ovlašćenoj za servisiranje protivpožarnog sistema i koje su bile u obilasku i kontroli sistema. To se dogodilo u veoma skučenom prostoru kontrolne sobe, i upravo je to dovelo da smrtne posledice, jer gas obično izaziva nesvesticu, a ne smrt – rekao je Vladan Vukosavljević, ministar kulture, koji je došao na mesto tragedije.

On nije mogao da potvrdi u kojoj su firmi nastradali radili, ali je dodao da je reč o preduzeću koje se duže od dve godine bavi nadzorom i kontrolom protivpožarnog sistema i ima zaključen ugovor sa Narodnom bibliotekom Srbije.

– Posao su očigledno obavljale osobe koje su za to stručne, prema informacijama koje imamo. Radnici su došli u vanrednu kontrolu, a redovna je poslednji put bila 22. aprila ove godine. Prema propisima, redovna kontrola obavlja se na svakih šest meseci i tada se proverava ceo sistem – rekao je ministar i dodao da nema informaciju da li su radnici bili pozvani ili ih je firma poslala u nadzor.

Osim protivpožarnog sistema, u Narodnoj biblioteci su, nezvanično saznajemo, dugo bili zastareli i kotlarnica i trafostanica, prvobitno ugrađeni 1967. sa rokom trajanja od dve decenije, ali su zamenjeni tek 2013. godine.

Poslednja rekonstrukcija zdanja na Svetosavskom platou izvedena je 2011. godine i tada je, kako ističu upućeni, odlučeno da se sredi korisnički servis, 6.000 kvadrata sa čitaonicama, atrijumom i amfiteatrom, umesto da se obnove depoi i trezori gde se pohranjuju sva nacionalna građa na papiru, elektronski nosači zvuka i slike nastali u Srbiji i inostranstvu.

Narodna biblioteka Srbije građena je od 1966. do 1972. godine. Svečano je otvorena 6. aprila 1973. Zdanje u Skerlićevoj ima 24.000 kvadrata, od čega 14.000 zauzimaju depoi i trezori na tri nivoa ispod zemlje. Biblioteku je projektovao arhitekta Ivo Kurtović, a spomenik kulture je od 1987. godine.

Firma sa osam zaposlenih

„Empeks d. o. o.”, preduzeće za protivpožarni inženjering, projektovanje, spoljnu i unutrašnju trgovinu, osnovan je 2005. u Beogradu. Na sajtu te firme piše da ima osam stalno zaposlenih radnika, a u odeljku sa referencama može se videti da su im klijenti, između ostalih, Narodna biblioteka Srbije, Fakultet organizacionih nauka, Kasacioni sud, „Delta rilestejt”, Dom zdravlja Pančevo, Republički fond za zdravstveno osiguranje, MUP, TC „Merkator”...

Vesić: Nisu bili ugroženi zaposleni niti objekat

Porodicama nastradalih radnika saučešće je izrazio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić u ime Skupštine grada.

Na mestu tragedije podvukao je da u ovoj nesreći nije bilo ugroženo ni samo zdanje, niti zaposleni.

– Preksinoć je gas curio na Zvezdari, pre nekoliko dana u Železniku. Zato apelujem na sve koji dolaze u dodir sa tim materijama da povedu računa i poštuju zakonske i bezbednosne procedure, jer ljudske živote ništa ne može da vrati – rekao je Vesić.