Ženski indeks, muška škola

Otkud veća zainteresovanost devojaka za studiranje od momaka na državnim univerzitetima i otkud ih toliko više među onima čije studiranje plaća država?

Neke od mogućih razloga treba tražiti u preovlađujućem profilu naših fakulteta u kojima je veliki broj onih koji obrazuju kadrove za tzv. neproizvodna zanimanja, dok, s druge strane, imamo državne i privatne visoke škole na kojima je nešto više mesta za uslovno nazvana muška zanimanja.

Na ovaj zaključak upućuju i podaci o broju učenika-učenica srednjih škola. Za razliku od fakulteta, u 2017/2018. u srednjim školama bilo je nekoliko hiljada više muških nego ženskih đaka, ali je u četvrtim razredima devojaka više zato što veći broj muških kod nas pohađa trogodišnje škole.

Ali sve to ne remeti osnovni utisak da su devojke u Srbiji više okrenute visokoškolskom obrazovanju nego mladići. Otkud to, pitamo dr Mariju Babović, profesorku na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koja podseća da je kod nas još socijalizam doneo emancipaciju žena u sferi javnog delanja, pa su se one u većem broju uključile u sistem obrazovanja i na tržište rada.

– U sferi privatnosti, međutim, patrijarhalni rodni režimi su nastavili da se reprodukuju punom snagom. Danas dolazi postepeno do slabljenja i transformacije patrijarhalnih vrednosnih obrazaca, ali oni u zemljama zapadnog Balkana i dalje opstaju i pokazuju izrazitu postojanost. Oni se ispoljavaju kroz relativno jasno razlikovanje šta su to primerene uloge za žene i muškarce i norme i vrednosti u vezi s tim se vrlo rano usvajaju socijalizacijom u porodici, školi, lokalnoj zajednici i pod uticajem medija – primećuje Babovićeva.

Prema ovom kulturnom modelu, kaže ona, „postoji snažan pritisak na mladiće/dečake/muškarce da budu odgovorni za ekonomsko obezbeđivanje porodice, dok se ženama i dalje često pripisuje uloga brige o porodici i reprodukcije domaćinstva. To je jedan od razloga zbog koga se mladići više usmeravaju prema primenjenim oblastima, kraće se školuju i nastoje da se brže uključe na tržište rada, a i kada studiraju uglavnom se koncentrišu u oblastima koje su u vezi s boljim položajem na tržištu rada (većim šansama za zapošljavanje, boljim mogućnostima napredovanja, većim zaradama i sl.). To se vidi u jasnim obrascima rodne segregacije u visokom obrazovanju: devojke se koncentrišu u oblastima humanističkih i društvenih nauka, a mladići u tehničkim naukama, posebno onim najperspektivnijim (sada IT)”.

I za dr Vesnu Miletić Stepanović, docenta na Geografskom fakultetu u Beogradu, podatak o većem broju devojaka među studentima nije toliko bitan za ukupan socijalni položaj žena u savremenom društvu.

– Sama feminizacija studentske populacije i obrazovna postignuća žena ne vode i povećanju njihovog učešća na odgovarajućim pozicijama u okviru tržišta rada, a ni u akademskom prostoru. Štaviše, i na tržištu rada i u akademskoj zajednici suočavamo se sa suprotnim procesom – maskulinizacijom – primećuje dr Miletić Stepanović.

U kontekstu globalizacije, posedovanje znanja jeste značajan kulturni kapital. Međutim, s druge strane, suočavamo se sa slabljenjem akademske sfere, devalvacijom univerzitetskih diploma i ubrzanim rastom broja privatnih univerziteta, pri čemu se pretpostavlja da je reorganizacija institucija visokog školstva shodno zahtevima tržišta više uznapredovala na privatnim univerzitetima, primećuje dr Miletić.