Skupi lepotan

Konkretniji koraci počinju da se preduzimaju tek posle više od pola veka, a prvi značajan potez povučen je 2006. kada je konzorcijum predvođen „Pontingom” iz Maribora uradio idejni projekat mosta i pristupnih saobraćajnica. Ovaj konzorcijum je godinu pre toga dobio prvu nagradu u konkurenciji 11 preduzeća na međunarodnom konkursu za idejno rešenje koje je izabrao stručni savet sa Nikolom Hajdinom na čelu. Ovaj izbor podržalo je i Društvo arhitekata Beograda naglasivši da su „za siluetu grada važne visinske dominante i uzvišeni reperi”.

Već tada strasti su se uzburkale. Kritičari Mosta na Adi osporavali su samu lokaciju (u to su se uključili i ekolozi navodeći da će zbog gradnje biti ugroženo stanište malih vranaca). Kritikovani su i veličina, izgled, cena budućeg mosta sa pilonom od 200 metara i kosim zategama.

I pored nesagledivog popisa zamerki, priprema za početak gradnje savskog kolosa započeta je 2008, koja je prema prvobitnim optimističnim rokovima bila viđena kao godina u kojoj će most biti završen.

Glavni radovi krenuli su na desnoj obali Save u decembru iste godine pobijanjem probnih šipova za jedan od sedam stubova novog mosta. Kao izvođač je angažovan konzorcijum okupljen oko austrijskog „Pora”. Rok za završetak bio je 40 meseci, a u trenutku započinjanja gradnje istaknuto je da će vrednost ovog posla biti oko 118 miliona evra. Najave su bile da će ovaj most za 40 odsto smanjiti saobraćajne gužve u prestonici, da će na sat moći da ga pređe 12.000 vozila, ali i da će u budućnosti služiti i za metro.

Dok su se radovi odvijali postalo je jasno da će most biti skuplji. Ubrzo i na samom terenu dolazi do problema, pošto deo izvođača odlazi u stečaj. Iako je delovalo da će završetak posla biti znatno prolongiran, to se nije dogodilo. Dve savske obale most je povezao početkom avgusta 2011. U svečarskoj novogodišnjoj atmosferi iz različitih delova grada nagrnuli su sugrađani i turisti u želji da budu među prvima koji su zakoračili na most nalik harfi. Naziv ovog instrumenta bio je i jedan od predloga za ime novog savskog mosta. Pobedu je ipak odnelo ime koje je u narodu zaživelo u toku gradnje. Iako je u prvi mah prihvaćena sugestija lingvista da naziv može biti isključivo Most preko Ade, kao zvanično ime je izglasana narodska varijanta.

Ubrzo posle puštanja u saobraćaj, oponenti su počeli da podvlače crtu. Utvrdili su da je ceh za most sa pristupnim vezama oko 400 miliona evra, odnosno zamerili su nadležnima da su zaboravili da uračunaju trošak za pristupne veze. Zamerka je bila i da ova saobraćajnica još dugo neće u potpunosti biti u funkciji.

Tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas neumorno je navodio razloge u prilog opravdanosti ovog mosta, a glavni argument bio je da je on posle četiri decenije prvi čelnik u čijoj eri je glavni grad dobio novi drumski most. Ali, baš saobraćajnica na Adi bila je jedan od „grehova” koji su Đilasu spočitani na današnji dan kada je pre pet godina smenjen.

U međuvremenu grad je dobio dve vlade, ali Most na Adi ni danas nema sve neophodne sadržaje. Pristupne veze iz pravca Tošinog bunara dobio je tek prošlog leta. Trenutno se izvode radovi koji će mu doneti tramvajske šine. Kada se i one sledeće godine izgrade, priča neće biti završena jer ova saobraćajnica treba da dobije modernu vezu i iz pravca Rakovice.

Detalj od koga se definitivno odustalo jeste rešetkasti vrh koji je prema izvornoj zamisli trebalo da bude postavljen na završetku pilona.