TS-502 – portabl radio-prijemnik

Bilo je tako moderno imati ovaj radio-prijemnik šezdesetih godina prošlog veka! I nije bio nedostupan običnom potrošaču i pored svoje modernosti. Imao je sve što se od jednog takvog predmeta traži: dopadljivost, ekskluzivnost, funkcionalnost; lepo ga je bilo i videti i čuti.

Neki predmeti kao da su zaštićeni od zuba vremena, kao da su neprekidno u stanju da vode dijalog sa savremenim dobom. U njima nalazimo tragove onoga što smo bili, otkrivamo način na koji smo živeli i uređivali svoj život. Oni bude snažne emocije i svojim složenim scenarijom uspevaju da traju.

TS-502 izrađen je od sjajne ABS plastike u kombinaciji sa lakiranim dur-aluminijumom. Ima kućište od dva dela povezana šarkom, a na dvema pločama koje zatvaraju delove smeštene su komande. Dizajner je na jedan tehnički predmet primenio biološko-naturalistički princip simetrije. Koristio je dvočlani izraz otvoreno-zatvoreno da bi označio dvostruki sklop predmeta – kad je u funkciji i kad je u stanju „mirovanja”. Ovaj radio-prijemnik je konkretan odgovor na pitanje rastuće upotrebe radio-aparata. Tokom nekoliko godina ukupan broj sati radio-emisija koje je emitovala državna radio-televizija, jedina koja je u to vreme postojala u Italiji (RAI), porastao je za više od 30 odsto: sa 13.500 sati emitovanih tokom 1961. godine, na oko 18.000 sati 1975. godine. Pored toga, mogućnost da se radio-aparat ponese sa sobom, bila je dodatna prednost nad postojećim, statičnim kućnim aparatima.

Radio-aparat TS-502 jedan je od onih predmeta koji imaju sposobnost da proizvedu emocije i podstaknu veze između sećanja i budućnosti. On je mnogo više od samo jednog broja u arhiviranju uspešnih italijanskih dizajn produkata XX veka.

Marko Zanuso (1917–2001)

Italijanski arhitekta i dizajner rođen je u Milanu, gde je diplomirao arhitekturu na politehnici. Godine 1945. u istom gradu osniva sopstveni studio, gde razvija intenzivnu dizajnersku praksu. Istovremeno radi na realizaciji svojih arhitektonskih i urbanističkih projekata. Urednik je časopisa „Domus” i „Kazabela”. Sarađuje sa firmom „Pireli” i eksperimentiše s mekom i tvrdom plastikom za izradu nameštaja. Početkom pedesetih dobija nagrade na Milanskom trijenalu za dizajn nameštaja, a šezdesetih godina radi velike arhitektonske projekte za Sao Paulo i Buenos Ajres. Plasira ideje o prefabrikovanim elementima u koncepciji tzv. produkt-arhitekture. Sedamdesetih godina prošlog veka radi brojne projekte za dizajn proizvoda (nameštaj, kuhinje, televizore, radio-aparate, telefone...) za najpoznatije proizvođače kao što su „Kartel”, „Brion vega”, „Simens” i dr. Bio je počasni član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM) i osnivač asocijacije industrijskih dizajnera (ADI). Poslednje decenije života posvetio je istraživanju novih tehnologija i materijala kao i inovaciji dizajna proizvoda za široku potrošnju.

Radmila Milosavljević, arhitekta
www.dopisna-skola-ambijent.rs