Korejci ne žele izbeglice iz Jemena

Građani su na protestima opisivali došljake kao potencijalne arapske teroriste i silovatelje, a u najblažoj varijanti kao ilegalne imigrante koji im otimaju radna mestaSeul je odbio da dodeli izbeglički status nekolicini stotina državljana Jemena koji su od rata u domovini pobegli na jedno ostrvo blizu južne obale Južne Koreje. Tamo je za prvih pet meseci ove godine, koristeći prednost bezviznog režima, sletelo 500 Jemenaca.

Slušajući mesecima žalbe gnevnih građana da treba da postupi patriotski poput Donalda Trampa i da stavi svoju zemlju na prvo mesto, administracija predsednika Mun Džae Ina je u junu ukinula bezvizni režim za državljane ove zemlje na jugu Arabijskog poluostrva.

Iz ratnog pakla koji UN opisuju ka najgoru humanitarnu krizu današnjice izazvanu ljudskim faktorom, na Daleki istok su se Jemenci uputili najviše zbog bezviznog režima koji omogućava da na ostrvu ostanu 30 dana. Većina je došla direktnim letom iz Kuala Lumpura kada im je u Maleziji istekao tromesečni dozvoljeni boravak bez vize.

Mediji izveštavaju da im je sada odobrena samo privremena viza na humanitarnoj osnovi, a dok je trajao proces obrade zahteva, bilo im je zabranjeno da sa ostrva Džedžu pređu na kontinentalni deo Južne Koreje. Čak im je savetovano da za to vreme što manje izlaze iz kuće da ne bi izazivali bes lokalnog stanovništva.

Do sada je 360 jemenskih izbeglica dobilo privremenu vizu na godinu dana i mogu da napuste ostrvo, ali moraju redovno da se javljaju imigracionim službama. Postoji mogućnost produžetka boravka, samo što su im dosta ograničena prava kad je reč o zdravstvenoj zaštiti, radnoj dozvoli i mogućnosti da dovedu članove porodice. U obradi je još 85 slučajeva azilanata, ali su male su šanse da će njihova sudbina biti drugačija, jer je od oštrih kritika grupa za ljudska prava na račun liberalne vlade u Seulu zbog nespremnosti da prihvati izbeglice mnogo glasnije protivljenje domaće javnosti.

Dolazak nevoljnika iz Jemena probudio je talas antiimigrantskih

osećanja i podstakao prvi organizovani pokret u Južnoj Koreji  protiv azilanata. Na protestima proteklih meseci aktivisti konzervativnih grupa su ocrnjavali Jemence kao potencijalne arapske teroriste i silovatelje, a u najblažoj varijanti kao ilegalne imigrante koji im otimaju radna mesta. Kao opravdanje su navodili Trampovu antiimigracionu politiku i proteste protiv izbeglica u Evropi, ne pominjući da mnoge države primaju stotine i hiljade nevoljnika svake godine.

Jedan od izbeglih Jemenaca rekao je za japanske medije rekao da je pobegao iz zemlje u kojoj nema vode, struje ni komunikacija i gde 80 odsto građana živi ispod granice siromaštva. Izabrao je Koreju jer „voli njihove automobile, filmove i muziku”.

Među građanima Južne Koreje malo je onih koji uspevaju da sagledaju situaciju iz ugla došljaka. Upravnik jednog hotela na pomenutom ostrvu kaže da ga ovi stranci podsećaju na njegove sinove i da bi voleo da njima neko pruži utočište kad bi morali da beže od rata. Mnogo su glasniji Korejci koji kažu da bi prihvatili žene i decu, ali da su ovo uglavnom muškarci u punoj snazi koji nisu prave izbeglice već „kriminalci”.

U rasno i etnički homogenoj zemlji ljudi koji izgledaju drugačije nisu dobrodošli. Drugačija su osećanja prema severnokorejskim izbeglicama kojih Seul svake godine prima po hiljadu i pomaže im da se skrase na razvijenijem jugu podeljenog poluostrva.

Prema zvaničnim podacima koje navodi „Njujork tajms”, od 1994. godine 40.400 stranaca je zatražilo izbeglički status u Južnoj Koreji, a samo 849 ili dva odsto ga je dobilo.

Ksenofobiju pojačava osećanje beznađa među omladinom zbog ekonomske krize, pa zato pojedini komentatori kažu da je otpor prema izbeglicama u ovom slučaju manje odraz rasizma, a više nezadovoljstva zbog uslova života u zemlji. Nezaposlenost mladih značajno raste već pet godina i u julu je bilo 338.000 Južnokorejaca od 25 do 24 godina bez posla, skoro 20 odsto više nego u istom mesecu 2015. godine.