Počinju pripreme za obnovu „Pobednika”

Zavredeo je „Pobednik” da bude ponovo umiven i doteran, a mesto gde se nalazi simbol Beograda biće dodatno učvršćeno da bi on i dalje predstavljao jedinstveno obeležje prestonice.

Zub vremena, različita dešavanja koja su pogađala grad, ali i teren na kome je postavljen uticali su da se ovo obeležje mira nagne na jednu stranu, a da mu kameno tlo pod nogama popuca. Ni sama skulptura nije bolje prošla – „izranavljena” je kuršumima iz brojnih vojevanja na Beogradskoj tvrđavi.

Zbog toga je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda raspisao javnu nabavku za izradu projekta statičke sanacije „Pobednika”. To je urađeno na osnovu zaključka gradonačelnika.

– Kompletna restauracija spomenika „Pobedniku” podrazumeva restauraciju bronzane skulpture, stuba i postamenta. U okviru projekta sanacije i restauracije potrebno je da se izvrši 3D skeniranje, izradi tehnička dokumentacija, popišu sva oštećenja kamene obloge stuba i postamenta spomenika, uradi projekat restauracije i konzervacije bronzane skulpture, utvrđivanje metoda čišćenja skulpture, spajanje razmaknutih delova i njihovo kvalitetno zavarivanje. Na osnovu pregleda kamene obloge stuba i postamenta, neki kameni blokovi će se očistiti, a potpuno oštećeni zameniti – objašnjava Nevenka Novaković, viši stručni saradnik u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Projekat statičke sanacije obuhvata pregled postojeće projektne dokumentacije, projekat ojačanja temelja, način demontaže i montaže skulpture, skele, stanje nosivosti mosta ispred Sahat kapije…

Spomenik „Pobedniku” postavljen je delimično na nasipu što je vrlo brzo dovelo do pomeranja obeležja iz vertikalne ose i njegovo naginjanje na jednu stranu. Zbog toga je od 1989. do 1991. godine rađena obnova, a 1996. godine ojačani su temelji. Tada su utisnuti šipovi, ali su oni ostali u mekom nasipu tako da ta sanacija nije u potpunosti sprečila pojavu dodatnih sleganja jednog dela temelja.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 2016. godine dao je ekspertsko mišljenje o stanju spomenika „Pobedniku” u kome je zaključeno da je naginjanje proces koji traje i ne pokazuje znake smirivanja i zaustavljanja.

– Projektom rekonstrukcije predvideće se demontaža i ponovno vraćanje bronzane skulpture da bi se obavili konzervatorski radovi. Projekat statičke sanacije podrazumeva i izradu skele uz pomoć koje će se obaviti bezbedno spuštanje, podizanje i montaža skulpture. Stub i postament se neće demontirati. Na platou u neposrednoj blizini spomenika biće postavljena privremena radionica u kojoj će se vršiti konzervacija skulpture – kaže Novakovićka.

Posle izrade projekta sanacija i restauracija spomenika „Pobedniku” biće urađene kada za to budu odvojena odgovarajuća sredstva. U rekonstrukciju spomenika „Pobedniku” biće uključeni najeminentniji stručnjaci iz svih potrebnih oblasti.

U rukama simboli rata i mira

Spomenik „Pobedniku” postavljen je 1928. godine, u čast desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Vajarsko delo Ivana Meštrovića visoko 14 metara uzdiže se na postamentu od kamena, dok je figura nagog muškarca sa sokolom u ruci izrađena u bronzi. Tako već devet decenijama krasi plato Gornjeg kalemegdanskog grada. Izvajan je pred Prvi svetski rat, ali je konačan izgled dobio posle njega.

Istorija ovog spomenika je intrigantna. Najpre se javila ideja o spomeniku koji bi predstavljao sećanje na pobede u balkanskim ratovima, na Terazijama, odnosno na platou Trga prestolonaslednika Aleksandra. Fontana je bila zamišljena monumentalno: prečnika osam metara i ukrašena sa četiri lava, iz nje bi se izdizao visok stub i na njemu „Pobednik”. Pet segmenata na stubu trebalo je da simbolizuje petovekovno ropstvo. Posle prvih dogovora, počeo je Prvi svetski rat, a Ivan Meštrović, kao austrougarski državljanin, morao je da ode iz Srbije. Dugo se verovalo da je skulptura nestala ili uništena u ratu. Dogodilo se potpuno drugačije: Meštrović je pre rata poslao model u Češku na livenje i tako ga sačuvao – ispričala je medijima Danijela Vanušić, kustoskinja Muzeja grada Beograda. Ona kaže da je projekt „Pobednika” opet oživeo posle Prvog svetskog rata. Otkupila ga je Beogradska opština i stavila u jednu šupu na Senjaku. Tako je „Pobednik”, među različitim zabačenim stvarčicama, čekao 1927. godinu i odluku da se spomenik konačno podigne. Ali fontana nije izgrađena jer nije bilo para, pa su tadašnje vlasti rešile da postave samo skulpturu na Terazije. A to je izazvalo proteste u čaršiji: kako da statua golog muškarca stoji nasred Terazija?

Tako nešto činilo se varošanima nedopustivim. „Pobednik” je tako podelio narod, pravoslavnu crkvu i intelektualnu javnost. Rasprave su dobijale političku konotaciju. Čuli su se svakojaki predlozi od toga da se „Pobednik” stavi u bazen kada je već go, do toga da se uzdigne na visoki stub kako mu se golotinja ne bi videla. Na kraju, došlo se do kompromisnog rešenja. „Pobednik” je postavljen na stub i figura je okrenuta prema Ušću. U rukama drži simbole rata i mira, u desnoj mač, a u levoj sokola.