Pravo na besplatne akcije

Jedno od prava zaposlenih po osnovu radnog odnosa jeste i pravo na besplatne akcije koje se ostvaruje u postupku privatizacije društvenih preduzeća. Ovo pravo imaju lica koja su u subjektu privatizacije zaposlena u trenutku privatizacije, lica koja su ranije bila zaposlena, zaposleni u matičnom, odnosno zavisnom preduzeću, kao i penzioneri koji su ostvarili radni staž u tom preduzeću. Oni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku godinu radnog staža u subjektu privatizacije, i to najviše za 35 godina radnog staža.

Subjekat privatizacije je obavezan Zakonom o privatizaciji da obavesti zaposlene o izdavanju akcija bez naknade javnim pozivom, koji se objavljuje na oglasnoj tabli preduzeća, u „Službenom glasniku RS” i jednom dnevnom listu. Penzioneri i zaposleni koji su nekada radili u tom preduzeću nisu uvek u mogućnosti da prate šta se dešava na oglasnoj tabli bivšeg preduzeća, niti im je dostupan „Službeni glasnik”, a takođe je teško pretpostaviti koji dnevni list će izabrati rukovodioci preduzeća za objavljivanje javnog poziva, pa nije redak slučaj da propuste da se prijave za upis ovih akcija, tako da je zakonska odredba prilično ograničavajuća i zbog toga se treba stalno interesovati da li je bivše preduzeće krenulo u postupak privatizacije.

Pravo na akcije ne može da se nasleđuje, tako da naslednici zaposlenih ne mogu upisati akcije svojih preminulih srodnika. Međutim, ukoliko su akcije upisane, one se mogu nasleđivati. U slučaju da zaposleni koji je podneo zahtev za upis umre pre upisa i zaključenja ugovora sa preduzećem o sticanju prava na akcije, on nije stekao to pravo pa naslednici ne mogu steći pravo na upis, niti naslediti akcije koje nisu upisane na preminulog.

Pravo na akcije se stiče na osnovu sopstvenog rada zaposlenog, a to je pravo neprenosivo. Takođe, i u slučaju kada je jedan supružnik preuzeo penziju preminulog bračnog druga, ne može steći pravo na upis akcija po osnovu radnog staža preminulog bračnog druga. Akcije koje su već upisane predstavljaju stečenu imovinu, bez obzira na to da li su već bile preuzete ili ne, dovoljno je da su upisane na zaposlenog za vreme njegovog života. Tada naslednici u ostavinskom postupku ostvaruju pravo nasleđa nad tim akcijama.